Deklaracija je usvojena na sastanku Komiteta ministara, a prethodila joj je otvorena komunikacija belgijskog premijera Barta De Vevera i još osam lidera EU. U pismu su se žalili na pravno tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, koje ometa deportaciju kriminalaca bez dokumenata.
Premijeri Belgije, Danske, Italije, Austrije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske su se obratili Savetu Evrope, tvrdeći da sudije Evropskog suda za ljudska prava ne tumače Konvenciju na pravi način. Generalni sekretar Saveta Evrope, Alen Berse, optužio je devet premijera da politizuju rad Suda.
Berse je naglasio da je deklaracija snažan signal podrške Konvenciji i Sudu u Strazburu. On je istakao važnost okupljanja zemalja sa različitim iskustvima kako bi se postigao zajednički stav o funkcionalnosti sistema, posebno u kontekstu migracija.
Belgijski ministar spoljnih poslova, Maksim Prevo, rekao je da deklaracija priznaje izazove sa kojima se evropske zemlje suočavaju, uključujući povratak ljudi bez prava boravka. Prevo je naglasio da cilj deklaracije nije mešanje u rad sudija, već pružanje nove političke perspektive.
Usvajanje deklaracije pozdravila je Evropska komisija, ističući značaj Evropske konvencije i zajedničkih vrednosti EU. Ova deklaracija se smatra ključnom za očuvanje relevantnosti ljudskih prava u Evropi.
