Brazilska vlada želi da privatni sektor pomogne u pošumljavanju velikih delova Amazonije, rekla je u intervjuu ministarka za životnu sredinu te zemlje Marina Silva, koristeći koncesije za ponovno zasađivanje oko 12 miliona hektara (120.000 kvadratnih kilometara) šume do 2030., piše Rojters.
Obrise plana skicirao je na brifingu prošle nedelje predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je obećao da će okončati krčenje šuma Amazona do 2030. Silvin izveštaj o tome kako će to funkcionisati je najdetaljniji do sada.
U intervjuu u Braziliji krajem prošle nedelje, Silva je rekao da vlada razmatra ponudu privatnih koncesija za zemljište u federalnom vlasništvu za sadnju autohtonog drveća, zajedno sa drvetom visoke vrednosti kao što je mahagonij koje je cenjeno u industriji nameštaja i podnih obloga. Koncesije bi se takođe mogle dodeliti za proizvodnju drugih proizvoda, kao što su uljarica, vlakna i smole, zajedno sa potencijalnim šemama kredita za ugljenik.
„Ideja je da bi poslovni sektor mogao da upravlja ovim kao koncesiju“, rekla je ona. „To su ustupci na 30 ili 40 godina.
Andre Lima, šef ministarstva za kontrolu krčenja šuma, rekao je Rojtersu prošle nedelje da će plan verovatno početi davanjem u koncesiju federalnog zemljišta u Amazonu koje je već predviđeno za očuvanje. Nakon dodatne studije, proširio bi se na javno zemljište koje nije zakonski definisano kao nacionalni park, autohtoni rezervat ili druga zaštićena teritorija.
Ogromna amazonska prašuma je ključna zaštita od klimatskih promena. Bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro, pod kojim je krčenje šuma poraslo tokom njegovog mandata 2019-2022, zalagao se za ekonomski razvoj Amazona rudarstvom i poljoprivredom. Ali višestruka istraživanja su pokazala da šuma može biti ekonomski vrednija nego što je posečena.
Zvaničnici iz osam amazonskih zemalja, uključujući Brazil, Kolumbiju i Peru, sastaće se ove nedelje u severnom brazilskom gradu Belemu na dvodnevnom sastanku Organizacije sporazuma o saradnji u Amazonu (ACTO).
Oni imaju za cilj da formiraju jedinstvene politike, ciljeve i pozicije u međunarodnim pregovorima o oko 130 pitanja u rasponu od finansiranja održivog razvoja do uključivanja autohtonog stanovništva.
