Blinken je, govoreći na brifingu za novinare nakon sastanaka u Stejt departmentu sa švedskim i finskim kolegama, rekao da se dve nacije već integrišu u rad alijanse.
„Ovo nije bilateralno pitanje između Sjedinjenih Država i Turske. I neće se pretvoriti u jedno“, rekao je Blinken, dodajući da su Finska i Švedska imale produktivan proces u radu sa Turskom na rešavanju zabrinutosti i da su preduzeti konkretni koraci.
„Svakako očekujem da će oboje uskoro i formalno postati članovi.
I Finska i Švedska zatražile su da se pridruže NATO-u ove godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je dugogodišnja članica Turska odbila da podrži njihov zahtev dok se ne ispune brojni zahtevi, uključujući zauzimanje strožeg stava protiv kurdskih militanata i ukidanje zabrane oružja prodaja.
NATO svoje odluke donosi konsenzusom, što znači da dve nordijske nacije zahtevaju odobrenje svih 30 država članica alijanse. Jedino se Turska i dalje protivi njihovom članstvu, iako Mađarska takođe treba da ga ratifikuje.
Finski ministar inostranih poslova Peka Haavisto rekao je da se Finska nada da će uskoro finalizirati proces članstva u NATO-u.
„Ozbiljno shvatamo zabrinutost za bezbednost svih saveznika. Finska je pružalac bezbednosti čije će članstvo dodatno ojačati alijansu u celini.
Švedski ministar inostranih poslova Tobijas Bilstrem rekao je da proces pristupanja NATO-u „dobro napreduje“.
Finski ministar odbrane Anti Kaikonen rekao je u četvrtak u Ankari što pre Turska ratifikuje svoju kandidaturu za članstvo u NATO, to bolje i da će razmotriti davanje dozvola za izvoz oružja Turskoj, što je jedan od zahteva Ankare, od slučaja do slučaja.
