NjUJORK – Frustrirani, uznemireni, ali i pomalo puni nade, mladi aktivisti organizovali su u petak koordinisani „globalni klimatski štrajk“ kako bi istakli efekte globalnog zagrevanja i zahtevali više pomoći za siromašne zemlje pogođene divljim vremenskim prilikama, prenosi Asošijejted pres.
U Njujorku, dok su lideri zemalja u razvoju pogođenih katastrofom izlagali svoje slučajeve u Ujedinjenim nacijama, više od hiljadu demonstranata, od kojih su mnogi preskakali školu, marširali su ulicama da kažu svojim liderima da im je muka od neaktivnosti po pitanju klime.
„Okeani rastu, a isto tako i mi“, skandirali su. Demonstranti su takođe izašli na ulice u Džakarti, Tokiju, Rimu, Berlinu i Montrealu noseći transparente i postere sa sloganima poput: „Još nije kasno“.
„Jedna je stvar brinuti o budućnosti, a druga je izaći i učiniti nešto povodom toga“, rekla je 16-godišnja Lusija Dek Prat na protestu u Njujorku. „Iskreno osećam da odrasli ne slušaju.“
Dinah Landsman, 17, kaže da se svaki dan pita kakvu budućnost će imati dok odrasta zbog klimatskih promena. Njena generacija mora da deluje, rekla je.
„Niko drugi to neće uraditi“, rekao je Landsman, takođe u Njujorku. „Mi smo ti koji imamo najviše u igri.“
Protesti su usledili nakon upozorenja naučnika da zemlje ne čine dovoljno da ispune glavni cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 Farenhajta) u ovom veku u poređenju sa predindustrijskim vremenima.
Majkl Taft, 27-godišnji postdiplomski student iz Njujorka, rekao je da se „mnoga deca ovde plaše kako će za njih izgledati narednih 20 godina“.
Ali Taft je rekao da još ima nade. Osvrće se na one koji slušaju govornike i kaže da nisu kao prethodne generacije. Oni ne žele da postanu glavni u oblasti finansija i da zarade mnogo novca.
„Svi su oni ovde jer su motivisani da naprave promene“, rekao je Taft. „I verovatno će neko od ljudi ovde ili na drugom klimatskom skupu u drugoj zemlji biti osoba koja ima veliku ulogu u promeni i popravljanju ovoga.
Demonstracije je organizovao pokret Petkom za budućnost koji je uzeo uzor od aktivistkinje Grete Tunberg, koja je počela sama da protestuje ispred švedskog parlamenta 2018.
„Štrajkujemo širom sveta jer nadležne vlade i dalje čine premalo za klimatsku pravdu“, rekla je Darja Sotoode, portparolka ogranka grupe u Nemačkoj.
„Ljudi širom sveta pate od ove krize, a ona će se pogoršati ako ne reagujemo na vreme“, rekla je ona.
Policija je saopštila da je oko 20.000 ljudi prisustvovalo mitingu u Berlinu, na kom se pozivala nemačka vlada da uspostavi fond od 100 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena.
U Rimu je oko 5.000 mladih izašlo na marš koji se završio u blizini Koloseuma.
Studenti su među svojim prioritetima istakli potrebu da se preispita italijanska transportna politika. Odnos automobila prema broju stanovnika u zemlji je jedan od najviših u Evropi.
U predizbornoj kampanji u Italiji, koja se završava u petak uveče uoči glasanja za parlament 25. septembra, politika klimatskih promena nije imala veliku ulogu na skupovima kandidata.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je svetskim liderima ove nedelje da industrija fosilnih goriva, koja je odgovorna za veliki udeo gasova koji zagrevaju planetu, „gosti na stotinama milijardi dolara subvencija i neočekivanih profita, dok se kućni budžeti smanjuju, a naši planeta gori.”
Gutereš je pozvao bogate zemlje da oporezuju profit energetskih kompanija i preusmere sredstva i na „zemlje koje trpe gubitke i štetu uzrokovane klimatskom krizom“ i one koje se bore sa rastućim troškovima života.
Zahtevi da siromašne zemlje dobiju veću finansijsku pomoć da se izbore sa globalnim zagrevanjem, uključujući uništenje koje su već izazvali smrtonosni vremenski događaji kao što su poplave u Pakistanu, postali su sve glasniji uoči ovogodišnjeg samita UN o klimi.
