Dok su se ruske trupe povlačile na severoistok Ukrajine usred žestoke kontraofanzive Kijeva, Moskovljani su slavili 875. godišnjicu osnivanja grada. Vatromet je odjeknuo i predsednik Vladimir Putin je otvorio ogroman panoramski točak, novu saobraćajnu vezu i sportsku arenu, prenosi AP.
Praznični praznični vikend u ruskoj prestonici bio je u oštroj suprotnosti sa vojnim debaklom koji se odvijao u Ukrajini i koji je izgleda iznenadio Kremlj u skoro 7-mesečnom ratu.
Brzo i navodno haotično povlačenje trupa u oblasti Harkova, u kojem je zaostalo nešto oružja i municije, bio je ogroman udarac ruskom prestižu. To je bio njegov najveći vojni poraz u Ukrajini od kada je Moskva povukla svoje snage iz oblasti u blizini Kijeva nakon neuspešnog pokušaja da zauzme prestonicu na početku invazije.
Dok je prisustvovao prazničnim proslavama koje su uključivale inauguraciju panoramskog točka — većeg od legendarnog London Eie-a i sada najveće takve zabavne vožnje u Evropi — Putin nije rekao ništa o ključnom trenutku u Ukrajini.
Zaista, čini se da je ukrajinska kontraofanziva ostavila Kremlj da se bori za odgovor.
Ministarstvo odbrane je saopštilo da je povlačenje trupa bilo namenjeno jačanju ruskih snaga u Donbasu, što je donekle slab izgovor, s obzirom na to da su oblasti koje Rusija drži u oblasti Harkova predstavljale ključnu tačku za operacije Moskve u regionu Donjecka na jugu.
Ministarstvo nije ponudilo nikakve detalje o povlačenju, ali je u nedelju objavilo mapu na kojoj su prikazane ruske trupe koje su bile potisnute duž uskog dela zemlje na granici sa Rusijom – što je prećutno priznanje velikih ukrajinskih dobitaka.
Ruska državna televizija i drugi mediji pod kontrolom vlade su sledili njihov primer, izbegavajući direktno pominjanje povlačenja, dok su veličali učinak ruskih snaga u pojedinačnim borbenim epizodama.
Snimak Ministarstva odbrane pokazuje kako ruski helikopter napada ukrajinske vojnike koji pokušavaju da pređu reku Oskil u ranije mirnom delu oblasti Harkov, što je potvrda širokih razmera ukrajinskog napada koji je u toku.
Mnogi u Rusiji krivili su zapadno oružje i borce za neuspehe. „Nije Ukrajina, već ceo NATO ta koja se bori protiv nas“, napisao je Aleksandar Kots, ratni dopisnik prokremljanskog lista Komsomolskaja pravda.
Novi ukrajinski udar, koji je podigao moral zemlje dok je rat u nedelju trajao 200 dana, mogao bi da postavi scenu za dalji napredak na istoku i drugde.
Ali to bi takođe potencijalno moglo da izazove još nasilniji odgovor Moskve, što bi dovelo do nove i opasne eskalacije neprijateljstava. Ruske rakete su u nedelju uveče pogodile ključne ukrajinske infrastrukturne mete, isključujući struju u nekoliko regiona.
„Kremlj izgleda zapanjen i još nije smislio plan kako da to pokuša da zavrti, tako da mediji u velikoj meri ignorišu loše vesti dok ne dobiju direktivu“, rekao je Mark Galeoti, profesor na Univerzitetski koledž u Londonu, koji je specijalizovan za ruske bezbednosne poslove.
On je situaciju opisao kao „znak da kontrola države nad narativom puca“.
U oštrom odrazu unutrašnjih tenzija izazvanih uspesima Kijeva, regionalni lider Čečenije koji podržava Kremlj, Ramzan Kadirov, otvoreno je kritikovao rusko ministarstvo odbrane za „greške“ koje su omogućile ukrajinske dobitke.
Kritike od strane Kadirova, koji je poslao čečenske jedinice da se bore u Ukrajini i ratobornim jezikom više puta zalagao za oštriju akciju, otkrile su nove podele u toku akcije u Ukrajini.
Sa druge strane, liberalni političar Boris Nadeždin upozorio je na televiziji NTV da Rusija neće moći da pobedi Ukrajinu i pozvao je na pregovore.
Činilo se da Nadeždinova izjava, data tokom pažljivo orkestriranog tok šoua, odražava sve veće sumnje u nekim delovima ruskog zvaničnika o budućnosti operacije u Ukrajini i mogla bi da bude deo napora da se iznesu moguće promene u politici.
Ukrajinski blic i neuspeh Kremlja da brzo reaguje razbesneli su ruske nacionalističke komentatore i vojne blogere, koji su kritikovali rukovodstvo Ministarstva odbrane zato što nisu predvideli i odbili kontraofanzivu.
Igor Strelkov, ruski oficir koji je predvodio snage koje je podržavala Moskva u prvim mesecima separatističkog sukoba u istočnoj Ukrajini nakon što je izbio 2014. godine, osudio je najviše ruske vojne zvaničnike kao „morone“ zbog potcenjivanja Kijeva.
Strelkov je istakao da su značajne ruske snage ublažile ukrajinske napade krajem avgusta i početkom septembra na jugu zemlje. Ali on je rekao da je broj trupa u regionu Harkova užasno nedovoljan da se izdrži kontraofanziva.
„Ispostavilo se da je neprijatelj sposoban da istovremeno vodi velike ofanzive na nekoliko frontova, uključujući i onaj gde smo imali samo tanak lanac predstraža poređanih u jednom ešalonu, a nedostaju čak i taktičke rezerve“, rekao je Strelkov.
On je upozorio da bi Ukrajina mogla da pokrene novu ofanzivu u Donjeckoj oblasti južno do Mariupolja. Grad na Azovskom moru pao je u maju nakon skoro tri meseca žestokih borbi, dajući Rusiji dugo željeni kopneni koridor od njene granice do poluostrva Krim koje je Moskva anektirala 2014.
„Posedujući inicijativu, visok borbeni duh i moćne grupe udarnih snaga, malo je verovatno da će neprijatelj dati našim trupama vremena da se pregrupišu“, rekao je Strelkov, napominjući da će Ukrajina pokušati da iskoristi nekoliko preostalih nedelja lepog vremena pre jesenjih kiša. otežavaju manevrisanje.
Mnogi vojni blogeri kritikovali su Kremlj zbog neuspeha da preduzme jaču akciju i tvrdoglavog pokušaja da pobedi, kako Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“ sa ograničenim snagama manjim od ukrajinskih.
Ukrajina je sprovela široku mobilizaciju sa ciljem da dostigne aktivnu vojsku od milion boraca, ali Rusija je nastavila da se oslanja na ograničeni kontingent dobrovoljaca, plašeći se da bi masovna mobilizacija mogla da podstakne široko nezadovoljstvo i izazove političku nestabilnost.
Rusija nije rekla koliko je njenih trupa uključeno u rat, ali zapadne procene na njegovom početku procenjuju da je snaga invazije iznosila do 200.000. Zapadni posmatrači su rekli da regrutovanje novih dobrovoljaca i korišćenje privatnih vojnih izvođača nisu uspeli da nadoknade teške gubitke.
Dok Moskva nije prijavila sopstvene gubitke od marta kada je saopštila da je 1.351 vojnik poginuo u prvom mesecu rata, zapadne procene pokazuju da je broj mrtvih dostigao 25.000, a da su ranjeni, zarobljeni i dezerteri povećali ukupne ruske gubitke. više od 80.000.
Mnogi promoskovski vojni blogeri su se takođe pitali zašto Rusija nije uspela da uništi ukrajinske elektrane, komunikacione objekte i mostove na reci Dnjepar koji su kanal za zapadno oružje, gorivo i druge zalihe na liniju fronta. Oni kažu da su ruski raketni udari na železničke objekte i elektrane bili sporadični i nedovoljni za nanošenje trajne štete.
Činilo se da je raketna baraža na ukrajinske elektrane u nedelju uveče odgovorila na ta pitanja u očiglednom signalu da bi Moskva mogla da pojača udare na vitalnu infrastrukturu. Ukrajinske vlasti saopštile su u ponedeljak da je struja brzo vraćena u većinu oblasti.
Strelkov i drugi nacionalistički komentatori pozivaju na još jače udarce.
„Bilo je neophodno udariti kritičnu infrastrukturu Ukrajine od prvog dana operacije“, rekao je Strelkov na svom kanalu aplikacije za razmenu poruka. „Udari na elektrane će biti veoma korisni za pobedu u ratu.
