Predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi stigla je u Singapur rano u ponedeljak, otpočevši svoju azijsku turneju dok su se pitanja kovitlala o mogućem zaustavljanju na Tajvanu što je podstaklo tenzije sa Pekingom.
Osoba upućena u stvar potvrdila je da su Pelosi i njena delegacija sleteli u grad-državu pre zore. Govorili su pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da saopštavaju detalje medijima.
Pelosi će se obratiti predsednici Singapura Halimi Jakob i premijeru Li Sjen Lungu i sastati se sa brojnim ministrima u kabinetu, rekao je portparol singapurskog ministarstva spoljnih poslova.
Takođe se očekuje da prisustvuje koktel prijemu u Američkoj privrednoj komori u Singapuru. Nema medijskog pristupa njenoj poseti, koja je držana u čvrstoj tajni.
U izjavi tokom vikenda, Pelosi je rekla da će takođe posetiti Maleziju, Južnu Koreju i Japan kako bi razgovarala o trgovini, pandemiji COVID-19, klimatskim promenama, bezbednosti i „demokratskom upravljanju“.
Ona nije potvrdila novinske izveštaje da bi mogla da poseti Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom. Kineski predsednik Si Đinping upozorio je da se ne meša u poslove Pekinga sa ostrvom prošle nedelje u telefonskom razgovoru sa svojim američkim kolegom Džoom Bajdenom.
Peking vidi zvanični američki kontakt sa Tajvanom kao ohrabrenje da svoju decenijama staru de facto nezavisnost učini trajnom, korak za koji američki lideri kažu da ga ne podržavaju. Pelosi, šefica jednog od tri ogranka vlade SAD, bila bi najviši izabrani američki zvaničnik koji je posetio Tajvan od tadašnjeg predsednika Njuta Gingriča 1997. godine.
Bajdenova administracija je pokušala da uveri Peking da nema razloga za „svađanje“ i da ako do takve posete dođe, to neće biti znak promene u politici SAD.
Tajvan i Kina su se podelili 1949. nakon što su komunisti pobedili u građanskom ratu na kopnu. Obe strane kažu da su jedna zemlja, ali se ne slažu oko toga koja vlada ima pravo na nacionalno vođstvo. Oni nemaju zvanične odnose, ali su povezani milijardama dolara trgovine i investicija.
Sjedinjene Države su promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine, ali održavaju neformalne odnose sa ostrvom. Vašington je po saveznom zakonu obavezan da se pobrine da Tajvan ima sredstva da se brani.
Vašingtonova „Politika jedne Kine“ kaže da ne zauzima nikakav stav o statusu dve strane, ali želi da se njihov spor reši mirnim putem. Peking promoviše alternativni „princip jedne Kine“ koji kaže da su oni jedna zemlja i da je Komunistička partija njen lider.
Poseta Tajvanu bila bi kamen temeljac u karijeri za Pelosi, koja sve više koristi svoju poziciju u Kongresu kao američkog emisara na globalnoj sceni. Ona je dugo osporavala Kinu po pitanju ljudskih prava i želela je da poseti Tajvan ranije ove godine.
Kina sprovodi vojne vežbe blizu Tajvana nakon najave posete Nensi Pelosi
