Kineski lider Si Đinping tera Zapad da nagađa da li će Peking sarađivati sa strožim sankcijama Rusiji dok se sastaje sa predsednikom Vladimirom Putinom godinu dana nakon što je izjavio da imaju prijateljstvo „bez granica“ uoči invazije Kremlja na Ukrajinu, piše Asošijejted pres.
Kina je izbegla da prekrši sankcije, ali je njena kupovina ruske nafte i gasa porasla za skoro 60 odsto u avgustu u odnosu na pre godinu dana na 11,2 milijarde dolara. To pomaže da se dopuni tok gotovine Moskve nakon što su Sjedinjene Države, Evropa i Japan smanjili kupovinu i izbacili Rusiju iz globalnog bankarskog sistema.
Si i Putin trebalo bi da se sastanu ove nedelje u Uzbekistanu na sastanku Šangajske organizacije za saradnju, osmočlane centralnoazijske bezbednosne grupe.
Vašington i saveznici u Grupi sedam velikih ekonomija žele da stisnu Moskvu uvođenjem gornje granice o tome koliko je kupcima dozvoljeno da plate za njenu naftu. To bi zahtevalo saradnju Kine, Indije i drugih azijskih ekonomija gladnih energije koje su izbegavale da stanu na stranu i još uvek kupuju od Rusije.
„Indija i Kina mogu odlučiti da ostanu po strani i potpišu odvojene sporazume sa Rusijom“, napisao je Sergej Vakulenko, bivši direktor strategije ruskog gasnog giganta Gasproma, u izveštaju za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir.
Potencijalna uloga Kine kao spojlera odražava njenu snagu kao druge po veličini svetske ekonomije i njenu nevoljnost da naudi Rusiji.
Odnosi Pekinga i Moskve bili su hladni tokom sovjetske ere, ali su dve strane formirale politički brak iz interesa od 1990-ih, ujedinjeni zajedničkom frustracijom zbog dominacije SAD u globalnim poslovima.
Rusija traži podršku od Kine, rekao je Aleksandar Gabujev, vodeći ruski stručnjak za veze sa Pekingom.
Kina je najveći trgovinski i ekonomski partner van koalicije za sankcije, napomenuo je on, sa oko 18 odsto doprinosa u spoljnoj trgovini Rusije. Kako Rusija prihvata korišćenje kineskog juana kao svoje glavne strane valute i traži da Kina zameni neku tehnologiju koju ne može da kupi od Zapada, ona će dalje rasti.
„Kina će biti mnogo veći partner Rusiji do kraja ove godine, a posebno u narednim godinama, kada će embargo na naftu u potpunosti funkcionisati i kada će izvoz gasa u EU pasti, verovatno na nulu, osim onoga što prolazi kroz Turski tok“, rekao je Gabuev.
Peking je prošle godine kupio 20% moskovskog izvoza sirove nafte, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Kupovine su ove godine porasle, što je pomoglo da se poveća novčani tok Rusije suočen sa zapadnim sankcijama. Kina je u avgustu potrošila 60 odsto više na rusku naftu i gas nego godinu dana ranije, pokazuju podaci carine.
Vojno krilo vladajuće Komunističke partije, Narodnooslobodilačka vojska, potrošila je milijarde dolara na ruske borbene avione i drugo oružje počevši od kasnih 90-ih, ali su te kupovine okončane kako Kina razvija sopstvenu tehnologiju.
Vlade G7 najavile su 2. septembra da će uvesti ograničenja cena ruske nafte tako što će zabraniti svojim brodarskim kompanijama ili osiguravačima da posluju sa bilo kojim klijentom koji plaća više. Oni tek treba da kažu kada bi to moglo da stupi na snagu.
Druge sankcije koje su uveli Vašington, Evropa i Japan sprovode se pretnjom da bi svaka zemlja koja ih prekrši, čak i ako nije pristala na njih, takođe mogla biti odsečena od vrednih zapadnih tržišta i globalnog bankarskog sistema.
Kina, najveći svetski potrošač energije, ima jednu od najvećih flota tankera i sopstvene osiguravače, što bi omogućilo Pekingu da posluje van granica G7.
Ako Kina, Indija ili druge azijske vlade odbiju da sarađuju, G7 mora da odluči da li će sankcionisati svoje najveće trgovinske partnere i „rizikovati vođenje ekonomskog rata na nekoliko frontova“, napisao je Vakulenko.
U međuvremenu, Rusija je zapretila da će prestati da prodaje bilo kojoj zemlji koja se pridržava.
Sijeva vlada takođe vidi rusku naftu i gas kao način za diversifikaciju snabdevanja i smanjenje strateških rizika od potencijalnih poremećaja. Prošle godine, Kina je kupila 20% ruskog izvoza sirove nafte, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Kina odbacuje sankcije koje su već na snazi kao neprikladne jer nisu uvedene preko Ujedinjenih nacija, gde Peking i Moskva imaju pravo veta kao stalne članice Saveta bezbednosti. Ali kineske banke i kompanije su postupile iz straha od gubitka pristupa vrednim zapadnim tržištima ili globalnom finansijskom sistemu.
Kini ili drugim zemljama nije zabranjeno da kupuju rusku energiju. Ali predsednik Džo Bajden je upozorio Sija na neodređene posledice ako Peking pomogne Moskvi da izbegne sankcije.
Neke kineske kompanije se povlače iz Rusije, ali izgleda da Peking traži načine da profitira od izolacije Moskve.
Gasprom se prošle nedelje složio da dozvoli državnoj China National Petroleum Corp. da plaća u ruskim rubljama ili kineskim juanima umesto u dolarima. To ide u prilog Kini, jer mali broj drugih izvoznika prihvata juane, zbog čega je veća verovatnoća da će Rusija kupovati kinesku robu.
Pristup ruskoj nafti i gasu po niskim cenama pomogao je Kini da odbrani inflaciju koja uznemirava zapadne ekonomije.
Dok je inflacija u 17 zemalja koje koriste evropsku valutu evro porasla na rekordnih 9,1%, kineske potrošačke cene porasle su samo 2,5% u avgustu, što je pad u odnosu na 2,7% prethodnog meseca.
Osim uvoza koji se pojavljuje u zvaničnim podacima, Kina bi takođe mogla da kupuje rusku naftu, zajedno sa sirovom iz Irana i Venecuele, preko trgovaca na Bliskom istoku.
Trgovci u Fudžajri, luci u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mešaju teret od dobavljača koji su pod sankcijama i prebacuju ga između tankera na moru kako bi sakrili njihovo poreklo, objavio je The Vall Street Journal 29. avgusta, pozivajući se na neidentifikovane trgovce.
Na drugim mjestima, izvoz u Kinu iz Malezije, proizvođača nafte, premašuje domaću proizvodnju te zemlje jugoistočne Azije za jednu trećinu, navodi Bloomberg Nevs, što sugeriše da se koristi kao kanal za druge isporuke.
Kina je Moskvi dala ekonomski spas nakon sankcija Zapada uvedenih zbog njenog zauzimanja Krima od Ukrajine 2014, pristajući da kupi ruski gas u 30-godišnjem sporazumu vrednom 400 milijardi dolara. Moskva se obratila kineskim državnim kompanijama da pomognu u plaćanju razvoja nafte i gasa nakon što su sankcije vezane za Krim prekinule finansiranje Zapada.
4. februara, tri nedelje pre napada Moskve na Ukrajinu, Peking i Moskva objavili su 30-godišnji ugovor o gasu. Zvanični list Global Times navodi da će to povećati godišnje isporuke Rusije Kini za oko 25%.
