U Nacrtu Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) se jasno kaže da on neće imati izvršna ovlašćenja i da neće ugroziti nezavisnost i integritet Kosova, preneo je danas Radio Slobodna Evropa (RSE) koji je imao uvid u taj dokument.
Dodaje se da će Nacrt biti predmet razmatranja Ustavo suda Kosova.
Pored ostalog, Nacrt Statuta jasno predviđa mogućnost finansijske podrške Srbije ZSO, kao i „efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave“.
Posle višegodišnjih bezupešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove, Evropska unija (EU) je krajem oktobra saopštila da je stranama predat „moderni nacrt statuta“ za formiranje ZSO što su podržale SAD, Nemačka, Francuska i Italija, navodi RSE.
Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti prvi put rekao da je Nacrt ZSO „prihvatljiv“ jer je u skladu s Ustavom Kosova.
Dokument je bio prihvatljiv i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali su srpske vlasti u javnosti insistirale da je on u skladu i sa Ustavom Srbije, te ranije postignutih dogovora u okviru dijaloga, navodi RSE.
U delu statuta o nadležnostima ZSO se precizira da to telo ima pravo da donosi odluke, propise, uputstva i deklaracije.
Imaće punu nadležnost na lokalnom nivou u oblasti ekonomskog razvoja, prostornog planiranja, zdravstva, obrazovanja, te zaštite kulturnog i religijskog identiteta.
U delu o odnosima s centralnim vlastima, piše da ZSO „neće potkopavati ili zaobilaziti ustavne i zakonske vlasti i nadležnosti njenih delova“, niti „u ispunjavanju svojih ciljeva na bilo koji način podrivati ustavni i pravni odnos između centralnih i lokalnih vlasti“.
Piše da će se odnos sa centralnim vlastima „zasnivati na međusobnoj saradnji i razmeni informacija u duhu promocije demokratije, multietničnosti i integrisanog društva u skladu sa važećim kosovskim zakonima“.
Takođe, ZSO „ima pravo da pokreće ili bude strana u postupcima pred sudovima, uključujući Ustavni sud Kosova, ukoliko odluke ili potezi bilo koje institucije utiču na vršenje njenih ovlašćenja u skladu sa Statutom“.
Po Nacrtu Statuta, Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO) bi, pored svojih simbola, trebalo da ima Skupštinu, predsednika i potpredsednika, savetodavno veće, administraciju i kancelariju za žalbe, preneo je danas Radio Slobodna Evropa (RSE) koji je imao uvid u Nacrt.
Iz EU su za RSE kazali da su moguće manje dopune ovog nacrta Statuta ZSO.
Glavni organ Zajednice bi trebala da bude Skupština koja usvaja predloge izmene ili dopune Statuta, donosi pravilnike, odluke ili deklaracije.
Skupština ZSO imenuje i razrešava svog predsednika i potpredsednika.
Skupština ZSO bi, pored predsednika, trebalo da ima najmanje dva potpredsednika. Članove Skupštine biraju članovi skupštine opština, koje su članice ZSO.
Sedište ZSO bi trebalo da bude u Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
ZSO može da se finansira iz sopstvenog budžeta, doprinosa svojih članica, centralnih institucija, donacija, te finansijske podrške drugih domaćih ili međunarodnih institucija, uključujući Srbiju.
Predviđeno je da ZSO ima budžet kojim će raspolagati „odgovorno i transparentno“.
Precizira se da ZSO mora da ima račun u nekoj od banaka koju je licencirala Centralna banka Kosova.
Budžet i rashodi bi trebalo da budu pod nadzorom Evropske unije (EU) u periodu od pet godina.
ZSO bi trebalo da čini deset opštine sa srpskom većinom na Kosovu, međutim može da joj se priključi i bilo koja druga opština na Kosovu.
Napisano je da ZSO neće biti nikakav treći nivo vlasti i akcenat se stavlja i na upravljanje obrazovnim i zdravstvenim institucijama na Kosovu.
Te institucije su gotovo jedine koje nikada nisu bile integrisane u kosovski sistem, odnosno sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u srpskom sistemu pod okriljem Ministarstva obrazovanja Vlade Srbije, primećuje RSE. Tu spadaju predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, te Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici.
Zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu, koje su sada u nadležnosti Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije, Statut predviđa da one postanu privatne pod okriljem ZSO, a da Srbija pruža „finansijski doprinos“.
Isti status privatnih institucija bi imale i obrazovne institucije u sredinama sa srpskom većinom, koje su članice ZSO, a treba da budu licencirane od strane nadležnih kosovskih institucija.
U Nacrtu Statuta se navodi i da obrazovne i zdravstvene institucije mogu da koriste prostorije čiju je izgradnju finansirala Srbija, ali da to neće ometati već postojeći kosovski obrazovni i zdravstveni sistem.
S druge strane, kaže se da će ZSO imati punu nadležnost u obrazovanju i zdravstvu što podrazumeva saradnju među članicama ZSO, predstavljanje obrazovne i politike u zdravstvu pred centralnim vlastima Kosova, pružanje pravne i finansijske podršku svojim članicama, davanje saveta centralnim vlastima Kosova o srpskom nastavnom planu i programu u vezi se regulisanjem zakona Kosova, davanje saveta o izmenama i dopunama zakona o obrazovanju i drugo.
ZSO bi, po Nacrtu Statuta, trebalo da promoviše i štiti prava svojih članica u oblasti kulture, jezika i religije. To, pored ostalog, znači finansiranje projekata za kulturno nasleđe u okviru „administrativnih granica“ ZSO, te održavanje, rehabilitaciju ili konstrukciju kulturnog nasleđa.
Takođe, ZSO bi trebalo da ima punu nadležnost na lokalnom nivou za ekonomski razvoj, te da pruža finansijsku pomoć u toj oblasti.
Puna nadležnost na lokalnom nivou je predviđena i za urbano i seosko prostorno planiranje.
U Nacrtu Statuta se pominje i povratak na Kosovo u skladu sa Uredbom o povratku raseljenih lica iz 2018. i važećim zakonima.
Uredba predviđa izgradnju stambenih jedinica za povratnike i interno raseljena lica čija se imovina procenjuje da je značajno ili potpuno oštećena. Oni u „teškoj kategoriji“ dobijaju građevinski materijal i pomoć za zapošljavanje, onima u „srednjoj kategoriji“ sleduje građevinski materijal ili delimični paket pomoći, zavisno od broja članova.
