Janša, rođen 17. septembra 1958. godine, prvi put je bio premijer od 2004. do 2008. godine, a zatim još dva puta između 2012. i 2013. godine, kao i od 2020. do 2022. godine. U svom obraćanju, istakao je izazove demokratizacije Slovenije, naglašavajući da je lakše bilo izboriti nezavisnost nego uspostaviti demokratski sistem.
U nedavno potpisanom koalicionom sporazumu, Janša je naglasio važnost borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i potrebu za debirokratizacijom i decentralizacijom. „Mi stvaramo kako bi našim potomcima bilo bolje nego nama“, dodao je.
Na izborima održanim 22. marta, SDS je osvojio 28 mandata, dok je levo-liberalni Pokret Sloboda osvojio 29. Koalicija Nove Slovenije, SLS-a i Fokusa dobila je devet mandata, a Demokrate šest. Predstavnici italijanske i mađarske manjine takođe su obezbedili dva mandata.
Predizbornu kampanju obeležila je špijunska afera u koju je bila uključena izraelska privatna obaveštajna agencija „Blek kjub“. Janša je potvrdio kontakte sa ovom agencijom, dok su intelektualci podneli tužbu Ustavnom sudu zbog stranog mešanja u izbore. Bivši premijer Robert Golob je istakao da su izbori bili nelegitimni.
Janša je prvi put izabran za poslanika na prvim višestranačkim izborima 1990. godine. Tokom svoje političke karijere, bio je ministar odbrane i suočavao se sa brojnim skandalima, uključujući aferu „Patria“. Njegove vlade su često bile obeležene optužbama za političko postavljanje kadrova i ograničavanje medijskih sloboda.
Novim zakonom o vladi predviđeno je formiranje 14 ministarstava, a Janša ima rok od 15 dana da predloži ministre parlamentu. Očekuje se da će se suočiti sa brojnim izazovima tokom svog četvrtog mandata.
