Dve zemlje – saveznici Severnoatlantskog saveza (NATO) ali istorijski neprijatelji – decenijama su u sukobu oko niza pitanja, uključujući gde počinju i završavaju njihove kontinentalne police, energetski resursi, preleti u Egejskom moru, status demilitarizovanih ostrva i podelio Kipar.
„Tursko rukovodstvo izgleda ima čudnu fiksaciju prema mojoj zemlji. Oni prete da će Turska doći noću, ako tako odluči. Ovo je jezik agresora“, rekao je Micotakis tokom obraćanja generalu Ujedinjenih nacija Skupština.
„Iz UN bih želeo da se obratim… turskom narodu direktno: Grčka ne predstavlja pretnju vašoj zemlji. Mi nismo vaši neprijatelji, mi smo susedi“, rekao je on. „Hajde da idemo napred.“
Dugotrajne tenzije između dve zemlje su se nedavno razbuktale. Grčka se ovog meseca žalila NATO-u i Ujedinjenim nacijama zbog, kako je nazvala, „zapaljivih“ izjava turskog predsednika Tajipa Erdogana.
Erdogan je ove nedelje optužio Grčku za „zločine protiv čovečnosti“, misleći na njen tretman prema migrantima, a ranije ovog meseca za okupaciju ostrva u Egejskom moru koja imaju demilitarizovani status.
Grčka kaže da Turska osporava grčki suverenitet nad ostrvima i da iskorišćava pitanje migracije.
„Grčku niko neće maltretirati“, rekao je Micotakis u petak, dodajući da Ukrajina nije jedina zemlja u posleratnoj Evropi koja je napadnuta i da Kiprani žive od 1974. na podeljenom ostrvu kao rezultat ilegalne turske invazije.
Tokom svog govora, Micotakis se osvrnuo i na stalni zahtev Grčke za trajnim vraćanjem mermera Partenona iz Britanskog muzeja u Londonu.
Britanski diplomata lord Elgin u vreme kada je zemlja bila pod otomanskom vlašću uklonio je skulpture iz hrama Partenona, arhitektonskog remek-dela iz 5. veka pre nove ere, u Atini početkom 19. veka.
„Bez obzira koliko će to trajati, partenonski mermeri će se na kraju vratiti kući“, rekao je konzervativni premijer.
