Na pitanje da li ih je povećanje cena primoralo da troše manje na osnovne prehrambene artikle, 20% ispitanika je odgovorilo „mnogo manje“, a 51% je odgovorilo „manje“, dok je četvrtina izjavila „male“ promene u svojim navikama potrošnje, a samo 4% je reklo situacija se za njih uopšte nije promenila.
Većina je primetila da je promena u njihovim potrošačkim navikama nastala zbog potrebe da plaćaju više za energiju. Skoro polovina ispitanika (47%) izjavila je da očekuje „tešku zimu“ jer cene energije nastavljaju da rastu, dok je svaki peti rekao da možda „uopšte neće moći da plati račune za energiju u narednim mesecima“.
„Grčka privreda i društvo, nakon godina štednje, suočavaju se sa novim talasom poskupljenja i revalorizacije osnovnih dobara, a stagnirajući prihodi ugrožavaju kupovnu moć mnogih domaćinstava i društvenih grupa“, zaključuju autori istraživanja.
Oni sugerišu da bi se kriza troškova života u zemlji mogla rešiti samo intervencijom vlade, na primer, povećanjem minimalne zarade, smanjenjem akciza na energiju i hranu i uvođenjem poreza na višak profita energetskih kompanija.
Grčka vlada već subvencioniše račune za energiju za svoje stanovnike, pošto je ovu praksu započela prošle godine. Prošlog meseca obećala je da će potrošiti skoro 2 milijarde evra (1,98 milijardi dolara) na subvencionisanje rastućih računa za struju u septembru, pokrivajući do 100 odsto povećanja za najsiromašnija domaćinstva.
Međutim, analitičari kažu da subvencije možda neće biti dovoljne, s obzirom da je inflacija ostala blizu svog najvišeg nivoa u skoro tri decenije – 11,4% – od prošlog meseca, dok su cene prirodnog gasa porasle za 261,3% na godišnjem nivou, a troškovi struje su porasli za 38,5% , prema podacima Helenskog statističkog zavoda.
