Tim istraživača sa članovima iz AZTI-a, Marine Research, Baskijske istraživačke i tehnološke alijanse, Međunarodne fondacije za održivost morskih plodova i sa Univerziteta Simon Fraser, Earth to Ocean Research Group otkrio je da, iako tuna i morske ribe pozitivno reaguju na napore očuvanja, ajkule su ne i njihov broj nastavlja da opada.
Za svoj rad objavljen u časopisu Science, grupa je proučavala godišnje promene u populaciji okeanskih vrsta u poslednjih 70 godina. Matthev Burgess i Sarah Becker, sa Univerziteta Kolorado Boulder, objavili su članak Perspective u istom izdanju časopisa u kojem su opisali rad tima na ovom novom naporu.
Prethodno istraživanje je sugerisalo da je više od polovine svetskih riba i okeanskih beskičmenjaka preterano izlovljeno, a mnoge populacije su doživele dramatičan pad. Stoga su vlade širom sveta započele napore za očuvanje. U ovom novom naporu, istraživači su pogledali populacije za 18 vrsta velikih riba kao što su tunjevina i školjaka, kao i za ajkule kako bi utvrdili da li napori za očuvanje funkcionišu.
Obratili su se Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode — grupi koja navodi životinje i stepen njihove ugroženosti. Grupa koristi podatke koje su dobili drugi na terenu koji su aktivno uključeni u praćenje nivoa populacije stvorenja širom sveta. Procene za pojedine vrste se vrše svakih 10 godina.
Istraživači su pronašli razlog za optimizam – broj populacije za više vrsta školjaka i tune, uključujući sabljarku, plavu peru i crnu marlinu, raste zbog novih propisa o ribolovu i sistema za njihovo sprovođenje. Nažalost, još uvek postoje neke vrste koje se ne oporavljaju. Istraživači su pronašli malo razloga za optimizam u vezi sa ajkulama.
Iako se ne pecaju tako agresivno kao tunjevina ili morske ribe, često zavrtaju u mrežama namenjenim drugim ribama, gde ih ubijaju i bacaju u more ili prodaju na ribljim pijacama (ponekad se prodaju samo njihove peraje). Zbog toga, napominju istraživači, mnoge vrste ajkula na listi ugroženih nastavljaju da vide smanjenje nivoa populacije.
Istraživači sugerišu da je moguće sprečiti gubitak vrsta ajkula – potrebna su nova pravila za njihovu zaštitu, kao što je zabrana prodaje peraja ajkula ili ubijanje nenamerno uhvaćenih ajkula. Oni takođe primećuju da bi trebalo biti moguće razviti nove vrste mreža koje nisu u stanju da onesposobe ajkule.
