VAŠINGTON – Administracija predsednika Džoa Bajdena postigla je u četvrtak provizorni dogovor da spreči štrajk na železnici koji bi mogao da izazove haos u američkoj ekonomiji, ali članovi sindikata ljuti zbog teških uslova rada tek treba da ratifikuju sporazum, piše Rojters.
Dogovor između velikih američkih železnica i sindikata koji predstavljaju desetine hiljada radnika postignut je nakon oko 20 sati razgovora uz posredovanje ministra rada Marti Volša. Radnici su se složili da ne štrajkuju dok se broje glasova u narednih nekoliko nedelja, izbegavajući prekid koji je mogao da počne u petak.
Obraćajući se u Rose Gardenu u Beloj kući, Bajden je nazvao sporazum „velikom pobedom za Ameriku“ i obećao više sporazuma između radnika i kompanija u budućnosti. Sprečavanje štrajka pomoglo je demokratskom lideru da izbegne nove nestašice lanca snabdevanja i porast inflacije uoči novembarskih izbora na sredini mandata.
„Optimista sam da to možemo da uradimo i na drugim poljima“, rekao je Bajden. „Sindikati i menadžment mogu da rade zajedno za dobrobit svih.
Volš je u Vašingtonu održao pregovore o ugovoru između sindikata koji predstavljaju 115.000 radnika i železnica, uključujući Union Pacific (UNP.N), BNSF, CSKS (CSKS.O), Norfolk Southern (NSC.N) i Kansas Citi Southern.
Ako prihvate dogovor koji je najavljen oko 5 ujutro (09:00 GMT), radnici kojima je plata zamrznuta bi dobili dvocifrena povećanja i bilo bi im dozvoljeno da traže određene vrste medicinske nege bez straha da će biti kažnjeni, rekli su sindikalni lideri. Sporazum takođe uključuje trenutno povećanje plata za 14,1 odsto, saopštile su železnice.
Radnici su tri godine bili bez povišice usred spora oko ugovora, a razgovori su zastali oko prisustva, vremena bolovanja i problema sa rasporedom. Poznato je da su samo dva od 12 sindikata – koji predstavljaju manje od 10% radne snage – ratifikovala nove ugovore sa teretnim železnicama.
Sindikati, uključujući dve velike grupe koje predstavljaju oko 60.000 radnika, moraće da ubede svoje članove da glasaju za dogovor od četvrtka. To bi mogla biti teška prodaja, upozorili su stručnjaci za rad.
„Postoji mnogo gneva među članovima ova dva sindikata jer smatraju da su, nakon što su bili neophodni radnici tokom pandemije COVID-a, zajebani sa politikom pohađanja i bili kažnjeni zbog uzimanja bolovanja“, rekao je Set Haris, profesor Univerzitet Northeastern i bivši zvaničnik Bajdenove administracije fokusirali su se na rad i ekonomiju.
Pregovori o sporazumu trajali su više od dve godine, što je dovelo do toga da je Bajden u julu imenovao odbor za hitne slučajeve kako bi pomogao da se izađe iz ćorsokaka.
Bajdenove demokrate, koje redovno podržavaju sindikate, suočavaju se sa novembarskim izborima koji će odrediti da li će zadržati usku kontrolu nad Kongresom. Republikanska kontrola bi verovatno blokirala veći deo Bajdenovog zakonodavnog programa za naredne dve godine njegovog predsedavanja.
Lideri Kongresa su zapretili da će usvojiti zakon kojim će se nametnuti rezolucija o železnici i sindikatima ako pregovori ne budu uspešni.
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi pohvalila je provizorni sporazum i rekla da je Kongres spreman da reaguje.
„Srećom, ova akcija možda neće biti neophodna“, rekla je Pelosi u saopštenju.
Zaustavljanje železnice moglo je da zamrzne skoro 30% američkih teretnih pošiljki po težini, podstakne inflaciju, košta američku privredu čak 2 milijarde dolara dnevno i da izazove kaskadu transportnih problema koji utiču na američku energetiku, poljoprivredu, proizvodnju, zdravstvo i maloprodajne sektore.
Akcije železnice smanjile su početne pretržišne dobitke nakon mešovitih ekonomskih podataka, sa Union Pacific-om u porastu od 2% u podnevnom trgovanju, a CSKS-om za 2,3%.
Fjučersi za naftu su pali za oko 4% na jednonedeljni minimum u odnosu na dogovor usred očekivanja slabije globalne potražnje.
Uticaj gašenja bi se protegao i van granica SAD, jer vozovi povezuju Sjedinjene Države sa Kanadom i Meksikom i obezbeđuju vitalne veze sa ogromnim brodovima koji prevoze robu iz celog sveta.
Amtrak, koji vodi američku putničku železnicu, saopštio je da će nastaviti sa normalnim saobraćajem u petak nakon što je otkazao međugradske vozove u očekivanju štrajka.
Željeznička industrija je smanjila skoro 30% svoje radne snage u proteklih šest godina, smanjujući plate i druge troškove pošto su kompanije povećale profit, otkup akcija i dividende za investitore.
Dobit u BNSF-u, u vlasništvu milijardera Vorena Bafeta, Berkshire Hathavai-a (BRKa.N), porasla je za 9,8% u kvartalu koji je završio 30. juna na 1,66 milijardi dolara.
Broj američkih železničara pao je sa više od 600.000 u 1970. na oko 150.000 u 2022, prema Birou za statistiku rada, zbog tehnologije i smanjenja troškova. Rezultat toga je da su mnogi radnici u industriji dežurni u svako doba, čekajući da se odazovu u kratkom roku da rade danima.
Dogovor od četvrtka sledi neke ranije preporuke predsednikovih hitnih posrednika. To uključuje povećanje plata od 24% u periodu od pet godina od 2020. do 2024. godine, kao i paušalne isplate od 1.000 dolara u svakoj od narednih pet godina.
Bajden, koji je kritikovao kompanije zbog „preteranog“ profita, suočava se sa drugim problemima u lancu snabdevanja. Oko 22.000 sindikalnih radnika u 29 luka na Zapadnoj obali koje obrađuju skoro 40% američkog uvoza takođe su u pregovorima o ugovorima o radu sa visokim ulozima.
