Američka vlada će ograničiti upotrebu komercijalnih špijunskih alata koji su korišćeni za praćenje aktivista za ljudska prava, novinara i disidenata širom sveta, prema izvršnoj naredbi koju je u ponedeljak izdao predsednik Džo Bajden.
Naredba je odgovor na rastuću zabrinutost SAD i sveta u vezi sa programima koji mogu da snimaju tekstualne poruke i druge podatke sa mobilnog telefona. Neki programi — takozvani eksploatacije „nula klikova“ — mogu zaraziti telefon bez da korisnik klikne na zlonamernu vezu.
Poznato je da vlade širom sveta — uključujući SAD — prikupljaju velike količine podataka u obaveštajne i svrhe sprovođenja zakona, uključujući komunikacije svojih građana. Proliferacija komercijalnog špijunskog softvera učinila je moćne alate novo dostupnim manjim zemljama, ali je takođe stvorila ono što istraživači i aktivisti za ljudska prava upozoravaju da su prilike za zloupotrebu i represiju.
Bela kuća je objavila izvršnu naredbu uoči svog drugog samita o demokratiji ove nedelje. Naredba „demonstrira liderstvo Sjedinjenih Država i posvećenost unapređenju tehnologije za demokratiju, uključujući i suzbijanje zloupotrebe komercijalnog špijunskog softvera i druge tehnologije za nadzor“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Bajdenova naredba, koja se naplaćuje kao zabrana korišćenja komercijalnog špijunskog softvera „koji predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost“, dozvoljava neke izuzetke.
Naredba će zahtevati od šefa bilo koje američke agencije koja koristi komercijalne programe da potvrdi da program ne predstavlja značajan kontraobaveštajni ili drugi bezbednosni rizik, rekao je visoki zvaničnik administracije.
Među faktorima koji će biti korišćeni za određivanje nivoa bezbednosnog rizika je da li je strani akter koristio program za praćenje američkih građana bez zakonskog ovlašćenja ili nadgledanje aktivista za ljudska prava i drugih neistomišljenika.
„Namerava se da bude visoka, ali takođe uključuje korektivne korake koji se mogu preduzeti… u kojima kompanija može da tvrdi da njihov alat nije zloupotrebljen“, rekao je zvaničnik, koji je obavestio novinare pod uslovom anonimnosti u Beloj kući osnovna pravila.
Bela kuća neće objaviti listu zabranjenih programa kao deo izvršne naredbe, rekao je zvaničnik.
Džon Skot-Rejlton, istraživač na Univerzitetu u Torontu Citizen Lab, koji je dugo proučavao špijunski softver, pripisuje Bajdenovu administraciju za pokušaj da postavi nove globalne standarde za industriju.
„Većina špijunskih kompanija vidi prodaju u SAD kao svoj mogući izlaz“, rekao je Skot-Railton. „Problem je u tome što SAD do sada nisu stvarno koristile svoju kupovnu moć da podstaknu industriju da radi bolje.
Kongres je prošle godine zahtevao od američkih obaveštajnih agencija da istraže upotrebu špijunskog softvera u inostranstvu i dao je Kancelariji direktora nacionalne obaveštajne službe ovlašćenje da zabrani bilo kojoj agenciji korišćenje komercijalnih programa.
Poslanik Džim Hajms iz Konektikata, najviši demokrata u Komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, rekao je na prošlogodišnjem saslušanju u komitetu da komercijalni špijunski softver predstavlja „veoma ozbiljnu pretnju našoj demokratiji i demokratijama širom sveta“. On je u ponedeljak rekao da bi novi poredak trebalo da sledi i druge demokratije koje preduzimaju korake protiv špijunskog softvera.
„To je veoma moćna izjava i dobro sredstvo, ali sama po sebi neće uspeti“, rekao je on.
Možda najpoznatiji primer špijunskog softvera, softver Pegasus iz izraelske NSO grupe, korišćen je za ciljanje više od 1.000 ljudi u 50 zemalja, prema bezbednosnim istraživačima i globalnoj medijskoj istrazi iz jula 2021., navodeći listu od više od 50.000 brojeva mobilnih telefona. SAD su već postavile izvozna ograničenja za NSO grupu, ograničavajući pristup kompanije američkim komponentama i tehnologiji.
Zvaničnici ne žele da kažu da li američke agencije za sprovođenje zakona i obaveštajne službe trenutno koriste bilo kakav komercijalni špijunski softver. FBI je prošle godine potvrdio da je kupio Pegasus alat NSO grupe „samo za testiranje i evaluaciju proizvoda“, a ne u operativne svrhe ili za podršku bilo kakvoj istrazi.
Zvaničnici Bele kuće rekli su u ponedeljak da veruju da je 50 uređaja koje koriste zaposleni u vladi SAD, u 10 zemalja, kompromitovano ili na meti komercijalnog špijunskog softvera.
Uprkos tvrdnjama NSO-a da bi program trebalo da se koristi za borbu protiv terorizma i kriminala, istraživači su pronašli brojke od više od 180 novinara, 600 političara i vladinih zvaničnika i 85 aktivista za ljudska prava.
Upotreba Pegaza je najčešće bila povezana sa Meksikom i zemljama Bliskog istoka. Amnesti internešenel je naveo da je Pegasus instaliran na telefon verenice Džamala Kašogija samo četiri dana pre nego što je novinar ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine. NSO je negirao navode da je njen softver korišćen u vezi sa Kašogijevim ubistvom.
Porodica Pola Rusesabagine, zaslužna za spasavanje više od 1.200 života tokom genocida u Ruandi, što je priča prikazana u filmu „Hotel Ruanda“, takođe je navela da je bila meta špijunskog softvera. Rusesabagina je namamljen nazad u Ruandu pod lažnim izgovorom i zatvoren pod optužbom za terorizam pre nego što je pušten prošle nedelje. Ruanda je negirala da koristi komercijalni špijunski softver.
