Na svakog Amerikanca ubijenog iz vatrenog oružja, procenjuje se da dvoje ili više njih preživi, često sa strašnim povredama – činjenica za koju stručnjaci za javno zdravlje kažu da je ključna za razumevanje punog uticaja oružja na društvo.
Nova vladina studija naglašava koliko je nasilna bila nedavna prošlost Amerike pokazujući porast broja ranjenih iz vatrenog oružja tokom pandemije COVID-19, kada se povećao i broj ljudi koji su smrtno pucali jedni na druge — i na sebe.
Broj ljudi povređenih u pucnjavi bio je skoro 40 odsto veći u 2020. i 2021. godini, u poređenju sa 2019, saopštili su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u studiji objavljenoj u četvrtak. U 2022. godini, povrede od oružja su se smanjile, ali su i dalje bile 20% veće nego pre pandemije.
Povrede oružjem su porasle na sličan način kod muškaraca i žena u poslednje tri godine, dok se najveći proporcionalni porast dogodio među decom mlađom od 15 godina, što je podskupina koja ostaje mali deo ukupnog problema.
Stručnjaci kažu da studija o povredama vatrenim oružjem CDC-a, koja koristi podatke bolničkih odeljenja za hitne slučajeve, pomaže da se pruži sveobuhvatnija slika nasilja vatrenim oružjem u Americi od jednostavnog merenja ubistava i samoubistava.
„Bolnice su odlično mesto za praćenje toga ko je pogođen, kada i gde“, rekla je Ketrin Barber, viši istraživač povreda na školi javnog zdravlja Univerziteta Harvard.
Rezultati studije CDC-a došli su iz više od 2.200 bolničkih odeljenja za hitne slučajeve u SAD, koje predstavljaju većinu urgentnih centara u državi, rekao je Tomas Sajmon, jedan od autora nove studije.
Studija sugeriše da je broj poseta hitne pomoći u bolnicama u studiji porastao sa oko 50.000 u 2019. na više od 72.000 u 2020. Pošto više od četvrtine odeljenja hitne pomoći u SAD nije bilo uključeno u studiju, stvarni broj verovatno je znatno veći.
Stručnjaci veruju da su brojni faktori doprineli porastu nasilja u vezi sa pandemijom, uključujući porast kupovine oružja, više vremena provedenog u domovima gde je oružje prisutno i borbe za mentalno zdravlje koje proističu iz socijalne izolacije i ekonomskih poteškoća.
Studija CDC-a pokazuje porast broja povreda vatrenim oružjem sredinom marta 2020. godine, nakon što je proglašena vanredna situacija u vezi sa pandemijom i uvedene mere zaključavanja i druge mere. Do oštrijeg skoka došlo je nekoliko meseci kasnije, u drugoj polovini maja, kada su protesti i građanski nemiri usledili nakon ubistva Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu.
Dok studija CDC-a nije napravila razliku između povreda uzrokovanih napadima ili nesrećama, druga istraživanja su pokazala da su oko 3 od 4 rane iz vatrenog oružja namerno.
CDC kaže da je više od 45.000 ljudi umrlo od povreda izazvanih oružjem u SAD 2020. godine, a više od 47.000 u 2021.
Problem nasilja nad oružjem u zemlji ponovo je gurnut u nacionalni razgovor ove nedelje nakon što je ubica ubio 3 dece i 3 odrasle osobe u hrišćanskoj školi u Tenesiju; niko ko je upucan nije preživeo. Ubica je ubila policija.
„Prošli smo nedelju dana kada ljudi ponovo obraćaju pažnju na ovo pitanje, nažalost, nakon masovne pucnjave u Nešvilu“, rekla je Nina Vinik, izvršna direktorka Project Unloaded, grupe za zastupanje koja se fokusira na uticaj nasilja iz oružja na decu. „Nadajmo se da će ovaj rad dodati nove podatke tom razgovoru.“
