Papa Franja naredio je onlajn objavljivanje 170 tomova fajlova koji se odnose na Jevreje iz nedavno otvorene arhive pape Pija KSII, usred obnovljene debate o nasleđu pape iz Drugog svetskog rata.
Arhiva od 2.700 slučajeva „sakuplja zahteve za pomoć koje je jevrejski narod poslao papi Piju KSII… nakon početka nacističkog i fašističkog progona“, naveo je vatikanski sekretar za odnose sa državama Pol Ričard Galager u saopštenju.
Iako su dokumenti naučnicima dostupni za konsultacije od marta 2020. godine, papa Franja je zatražio da budu dostupni svima, navodi se u saopštenju. Stavljanje arhive na internet „omogućiće potomcima onih koji su tražili pomoć da pronađu tragove svojih najmilijih iz bilo kog dela sveta“, navodi se u saopštenju.
Dokumentacija sadrži 2.700 dosijea zahteva za pomoć Vatikana od jevrejskih grupa i porodica, od kojih su mnogi kršteni kao katolici i više nisu bili Jevreji. Dosijei su držani u arhivi državnog sekretarijata i sadrže zahteve za papskom intervencijom kako bi se izbegla nacistička deportacija, kako bi se dobilo oslobođenje iz koncentracionih logora ili pomoć u pronalaženju članova porodice.
Objavljivanje dosijea na mreži dolazi usred obnovljene debate o Pijevom nasleđu nakon otvaranja njegovih arhiva naučnicima 2020, od kojih su dosijei o Jevrejima samo mali deo. Vatikan je dugo branio Pija od kritika nekih jevrejskih grupa da je ćutao pred Holokaustom, rekavši da je koristio tihu diplomatiju da bi spasio živote.
Jedna nedavna knjiga koja citira arhive, Papa u ratu istoričara Dejvida Kercera, dobitnika Pulicerove nagrade, sugeriše da su ljudi koje je Vatikan najviše brinuo da spase bili Jevreji koji su prešli u katoličanstvo, potomci katoličko-jevrejskih mešovitih brakova ili oni koji su na drugi način povezani katolicima.
Kercer kaže da Pije nije bio voljan da interveniše u ime Jevreja ili javno osuđuje nacističke zločine kako bi izbegao antagonizaciju Adolfa Hitlera ili italijanskog fašističkog diktatora Benita Musolinija.
U članku za vatikanske novine L’Osservatore Romano, Gallagher je rekao da dosijei sadrže zahtjeve za pomoć, ali bez mnogo informacija o ishodima. Napisao je: „Svaki od ovih zahteva predstavljao je slučaj koji je, jednom obrađen, bio namenjen za čuvanje u dokumentarnoj seriji pod naslovom „Jevreji“.
„Zahtevi bi stizali u državni sekretarijat, gde bi diplomatski kanali pokušali da pruže svu moguću pomoć, uzimajući u obzir složenost političke situacije u globalnom kontekstu“, napisao je Galager.
Jedno pismo uključeno u saopštenje za štampu Vatikana napisao je 1942. godine 23-godišnji nemački student koji je tražio slobodu iz koncentracionog logora u Španiji. „Malo je nade za one koji nemaju spoljnu pomoć“, napisao je Verner Baraš.
Vatikanska arhiva ne otkriva dalje informacije o Barašu, ali istraživanja iz Memorijalnog muzeja holokausta Sjedinjenih Država u Vašingtonu pokazuju da je pušten godinu dana nakon što je poslao pismo i na kraju se nastanio u Kaliforniji, saopštio je Vatikan.
