Uz zasijavanje oblaka, možda će padati kiša, ali zapravo ne lije ili poplava – barem ništa slično onome što je natopilo Ujedinjene Arapske Emirate i paralisalo Dubai, rekli su meteorolozi.
Zasijavanje oblaka, iako staro decenijama, i dalje je kontroverzno u vremenskoj zajednici, uglavnom zato što je bilo teško dokazati da ima mnogo toga. Niko ne izveštava o vrsti poplava koje su u utorak zalile UAE, koji često primenjuje tehnologiju u pokušaju da istisne svaku kap vlage sa neba koje obično daje manje od 10 do 13 centimetara kiše godišnje.
„To svakako nije zasijavanje oblaka“, rekao je privatni meteorolog Rajan Maue, bivši glavni naučnik u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu. „Ako bi se to desilo sa zasijavanjem oblaka, imali bi vodu sve vreme. Ne možete stvoriti kišu iz čistog vazduha sam po sebi i dobiti 6 inča vode. To je slično tehnologiji večnog kretanja.“
Meteorolozi i klimatski naučnici rekli su da su ekstremne padavine slične onim što svet očekuje sa klimatskim promenama izazvanim ljudskim faktorom, a jedan od načina da se sa sigurnošću zna da nije izazvano petljanjem sa oblacima je da je prognozirano danima unapred. Istraživač atmosferskih nauka Tomer Burg ukazao je na kompjuterske modele koji su šest dana ranije predviđali nekoliko inča kiše – tipična količina za celu godinu u UAE.
Tri sistema niskog pritiska formirala su niz oluja koje su se polako kretale duž mlaznog toka – reke vazduha koja pomera vremenske sisteme – ka Persijskom zalivu, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji Majkl Man. Okrivljavanje zasijavanja oblaka ignoriše prognoze i uzrok, rekao je on.
Mnogi ljudi koji ukazuju na zasijavanje oblaka takođe poriču klimatske promene koji pokušavaju da skrenu pažnju sa onoga što se zaista dešava, rekli su Man i drugi naučnici.
„Kada govorimo o obilnim padavinama, moramo da govorimo o klimatskim promenama. Fokusiranje na zasijavanje oblaka je pogrešno“, rekla je klimatski naučnik Imperijalnog koledža u Londonu Friderike Oto, koja je na čelu tima koji brzo pripisuje ekstremne vremenske uslove kako bi utvrdio da li su izazvano globalnim zagrevanjem ili ne. „Padavine postaju mnogo teže širom sveta kako se klima zagreva jer toplija atmosfera može zadržati više vlage.
Oblacima su potrebne sićušne vode ili kapljice leda zvane jezgra da bi napravili kišu. Metoda modifikacije vremena koristi avione i zemaljske topove za ispaljivanje čestica u oblake stvarajući više jezgara, privlačeći vlagu koja pada kao sneg i kiša. Obično se koristi srebrni jodid, ali može biti i suvi led i drugi materijali. Metoda, prvi put uvedena 1940-ih, postala je popularna na zapadu SAD počevši od 1960-ih, uglavnom za sneg.
Ne može da stvori vodu iz vedrog neba — čestice moraju biti ispaljene u olujni oblak koji već zadržava vlagu da bi pao ili padao više nego što bi inače prirodno.
Nedavna studija o setvi iz vazduha pronašla je jasan obrazac padavina na radaru koji je odražavao setvu i nudi dokaze da metoda funkcioniše. Ali koliko je tačno efikasan ostaje nejasno, kažu naučnici.
Fizika ima smisla, ali rezultati su bili toliko mali da se naučnici jednostavno ne mogu složiti oko toga da li je pošteno reći da zaista funkcioniše, rekli su Maue i Mann.
Atmosferske sile su toliko ogromne i tako haotične da je tehnički zasijavanje oblaka „previše malo da bi stvorilo ono što se dogodilo“, rekao je Maue. Dodatna kiša zbog zasijavanja oblaka bila bi minimalna, rekli su obojica.
KO GA KORISTI?
Iako ne znaju za njegovu efikasnost, vlade u regionima pogođenim sušom poput Zapada SAD i UAE često su spremne da ulažu u tehnologiju kao što je sejanje u nadi da će dobiti čak i malu količinu vode.
Juta procenjuje da je zasijavanje oblaka pomoglo da se poveća snabdevanje vodom za 12% u 2018, prema analizi državnog Odeljenja za vodne resurse. U analizi su korišćene procene koje su im dali izvođači koji su plaćeni za setvu.
Desetine zemalja u Aziji i na Bliskom istoku takođe koriste zasijavanje oblaka.
Američki biro za melioraciju potrošio je 2,4 miliona dolara prošle godine na zasijavanje oblaka duž preplavljene reke Kolorado. Juta je nedavno povećala svoj početni budžet za deset puta.
Taj deo Bliskog istoka nema mnogo oluja, ali kada ih dožive, oni su ogromni koji su patuljak od onoga na šta su ljudi u Sjedinjenim Državama navikli, rekao je Maue.
Ogromne tropske oluje poput ove „nisu retki događaji za Bliski istok“, rekla je profesorka meteorologije Univerziteta Reding Suzan Grej. Ona je citirala nedavnu studiju koja analizira skoro 100 takvih događaja na južnom Arapskom poluostrvu od 2000. do 2020. godine, od kojih je većina bila u martu i aprilu, uključujući i oluju iz marta 2016. koja se spustila 9,4 inča (skoro 24 centimetra) na Dubai za samo nekoliko sati.
Studija iz 2021. kaže da je „pronađeno statistički značajno povećanje trajanja (velikih oluja) na jugoistočnom Arapskom poluostrvu, što sugeriše da bi takvi ekstremni događaji mogli biti još uticajniji u svetu koji se zagreva“.
Dok sejanje oblaka može da radi na marginama, ono ne čini velike stvari, kažu naučnici.
„Možda je malo ljudska uobraženost da, da, možemo da kontrolišemo vreme kao u Star Trek smislu“, rekao je Maue, koga je tadašnji predsednik Donald Tramp imenovao u NOAA. „Možda na dugim vremenskim skalama, klimatskim vremenskim skalama, mi utičemo na atmosferu na dugim vremenskim skalama. Ali kada je u pitanju kontrola pojedinačnih kišnih oluja, nismo ni blizu toga. I da smo u stanju da to uradimo, ja mislim da bismo bili sposobni da rešimo mnogo težih problema od stvaranja kiše iznad Dubaija.“
