Evropska unija troši 8 miliona evra (8,1 milion dolara) za izgradnju bezbednog bunkera u Briselu gde se lideri mogu sastajati u tajnosti, izvestio je EUobserver u petak. Komora će biti izolovana od elektronskih smetnji, a svim uređajima će biti zabranjen ulazak, a novinski sajt tvrdi da su takve mere neophodne protiv „ruskih ili drugih prisluškivača“.
Tvrdeći da je video memorandum EU koji opisuje projekat, EUobserver je izvestio da će komora biti dizajnirana da ugosti oko 100 ljudi, uključujući do 34 lidera i povezano osoblje. Predviđeno da bude izgrađen do 2024. godine, bunker će se nalaziti negde u okviru kompleksa Evropskog saveta u belgijskoj prestonici.
Sala za sastanke će biti van mreže, ali će sadržati mikrofone ožičene da obezbede kabine za prevodioce. I prostorija i ove kabine će biti obavijene „izolacionim kavezom sa sertifikatom NATO-a“ kako bi se sprečilo da se elektromagnetni i radio talasi iznutra pokupe spolja, a svima koji žele da uđu, čak i čistačima, biće potrebna bezbednosna dozvola „TAJNA EU“ – drugi najviši nivo klasifikacije bloka.
Prema navodnom memorandumu EU, objekat će biti počišćen „pre i posle sastanaka da bi se otkrio, locirao i neutralisao bilo koji uređaj za prisluškivanje“, a svako ko uđe moraće da ostavi telefone, laptopove, pametne satove, elektronske ključeve i slušne aparate u zvučno izolovanim ormarićima napolju.
Ovaj intenzivan fokus na bezbednost ima za cilj da isključi „ruske ili druge prisluškivače“, napisao je EUobserver. Međutim, nije poznato da li EU gradi komoru kao odgovor na konkretnu bezbednosnu pretnju ili iz opšteg osećaja opreza. Pojedinačno, članice EU su optužile Rusiju za špijunažu mnogo pre nego što je Moskva poslala svoje trupe u Ukrajinu, a proterivanje diplomata zbog navodnog špijuniranja je deo kursa u međunarodnim odnosima, a Belgija tvrdi da je ranije ove godine proterala desetine ruskih špijuna.
Međutim, špijuniranje se odvija između saveznika jednako često kao i protivnika, pri čemu je poznato da Sjedinjene Države prisluškuju prijavljena 122 svetska lidera oko 2014. Agencija za nacionalnu bezbednost SAD je sprovela opsežan nadzor nad visokim zvaničnicima u Francuskoj i Nemačkoj, prema dokumente koje je objavio Vikiliks.
Izrael i Kina su takođe optuženi da sprovode operacije nadzora u Briselu, a EU je godinama pritiskala Belgiju da pooštri svoje zakone o špijunaži, koji omogućavaju da špijuniranje u mnogim slučajevima ostane nekažnjeno.
