Održavanje i čišćenje zagađenja životne sredine, posebno u vodenim putevima, ključno je za kontrolu superbakterica koje su sve otpornije na metke koje bi mogle da ubiju desetine miliona do sredine veka, navodi se u novom izveštaju UN u utorak.
Procenjuje se da su superbakterije – sojevi bakterija otpornih na antibiotike – ubili 1,27 miliona ljudi u 2019. godini, a Svetska zdravstvena organizacija kaže da je antimikrobna rezistencija (AMR) jedna od najvećih globalnih zdravstvenih pretnji u bliskoj budućnosti.
Do 10 miliona smrtnih slučajeva moglo bi se dogoditi svake godine do 2050. godine zbog AMR-a, kažu UN.
Sredstva za dezinfekciju, antiseptici i antibiotici koji mogu pomoći mikrobima da postanu jači su svuda, od paste za zube i šampona do kravljeg mleka i otpadnih voda.
U novom izveštaju od utorka navodi se da je zagađenje ključni pokretač „razvoja, prenosa i širenja“ AMR-a, pozivajući na hitnu akciju za čišćenje životne sredine.
„Sa sve većim zagađenjem i nedostatkom upravljanja izvorima zagađenja, u kombinaciji sa AMR u kliničkim i bolničkim okruženjima i poljoprivredi, rizici se povećavaju“, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu.
Antimikrobna rezistencija je prirodan fenomen, ali prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka je pogoršala problem.
To znači da antibiotici možda više neće raditi u borbi protiv samih infekcija za koje su dizajnirani da leče.
U izveštaju UN od utorka se navodi da je zagađenje životne sredine iz ključnih privrednih sektora pogoršalo problem, odnosno iz sektora farmaceutske i hemijske proizvodnje, zajedno sa poljoprivredom i zdravstvenom zaštitom.
Herbicidi za suzbijanje korova na farmama takođe mogu povećati AMR, dok teški metali takođe doprinose problemu.
Jednom kada antimikrobni lekovi uđu u životnu sredinu, oni prodiru u lanac ishrane – pronađeni su u ribama i govedima – i vraćaju se nazad u fabrike koje prave svakodnevne toaletne potrepštine, na primer.
Geni otporni na antimikrobne lekove nalaze se u vodenim putevima širom sveta, od reke Gang u Indiji do reke Cache la Poudre u američkoj državi Kolorado, pokazalo je istraživanje UN.
„Ovo je pravi problem, jer su reke često izvor naše vode za piće“, rekao je za AFP Džonatan Koks, viši predavač mikrobiologije na britanskom univerzitetu Aston.
„To je već tiha pandemija“, upozorio je Koks, koji nije povezan sa studijom UN. „Postaje sledeća pandemija, a da mi to zaista ne prepoznamo.
Prevencija je ključna, kažu UN.
„Podstaknuti rastom stanovništva, urbanizacijom i rastućom potražnjom za hranom i zdravstvenom zaštitom, možemo očekivati povećanje upotrebe antimikrobnih sredstava i ispuštanja zagađivača u životnu sredinu“, navodi se u saopštenju.
UN su pozvale vlade i međunarodne grupe da se pozabave „ključnim izvorima zagađenja“, uključujući kanalizaciju, gradski otpad, zdravstvenu zaštitu, farmaceutsku proizvodnju i intenzivne biljne sektore.
Koks je rekao da rešenja moraju da budu globalna, pošto je AMR toliko rasprostranjen.
Jedan od odgovora je fokusiranje na kliničke pristupe, kao što je poboljšanje brzog testiranja na infekcije kako antibiotici ne bi bili pogrešno propisani.
Drugi je poboljšanje upravljanja otpadnim vodama radi uklanjanja antimikrobnih sredstava. Ali takvi procesi su komplikovani i skupi.
„Tehnologija postoji, samo se ne koristi jer vlade ne brinu toliko o životnoj sredini koliko o krajnjoj liniji“, rekao je Koks.