Ograničavanje globalnog zagrevanja na nivoima pogodnim za život biće nemoguće bez masovnog povećanja ekstrakcije ugljen-dioksida koji zagreva planetu iz atmosfere, upozorila je prva globalna procena uklanjanja CO 2 u četvrtak.
Uporni neuspeh da se smanji emisija gasova staklene bašte – skoro 60 milijardi tona CO 2 godišnje ili ekvivalentnog – primorao je opcije za nekada marginalno uklanjanje ugljen-dioksida (CDR) da budu u središtu klimatske politike, investicija i istraživanja.
U različitim metodama u rasponu od sadnje drveća do fabričkih mašina koje usisavaju CO 2 iz vazduha i skladište ga pod zemljom, CDR širom sveta trenutno zahvata dve milijarde tona gasa svake godine, prema Izveštaju o stanju ugljen-dioksida.
Više od 99 procenata se ekstrahuje „konvencionalnim“ tehnikama kao što su obnavljanje i širenje šuma i močvara koje apsorbuju CO 2 .
Samo mali deo — oko 0,1 odsto — se uklanja „novim“ tehnologijama kao što su direktno hvatanje vazduha, pretvaranje organskog otpada u biouglje nalik kamenu ili hvatanje CO 2 iz biljaka koje se uzgajaju i spaljuju za gorivo, zaključilo je više od dvadesetak stručnjaka .
Savetodavno telo UN za nauku o klimi, IPCC, saopštilo je da se emisije ugljenika moraju smanjiti za oko 45 odsto u poređenju sa nivoima iz 2020. do kraja ove decenije, a do sredine veka na nulu, ako se žele ispuniti ciljevi Pariskog sporazuma.
Sporazum iz 2015. nalaže državama da zadrže zagrevanje na „znatno ispod“ dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima. IPCC je kasnije zaključio da bi samo cilj sporazuma od 1,5 C mogao da spreči ozbiljne i potencijalno katastrofalne klimatske uticaje.
„Bez obzira na to da li radimo malo ili mnogo uklanjanja ugljen-dioksida, i dalje ćemo morati da uradimo ogromna smanjenja emisija gasova staklene bašte“, rekao je za AFP koautor izveštaja Gregori Nemet, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
Ali emisije CO 2 u 2022. godini ostale su na skoro rekordnim nivoima, gurajući CDR u još važniju ulogu.
Do kraja veka, izveštaj po prvi put izračunava, CDR mora da izvuče između 450 milijardi i 1,1 bilion tona CO 2 .
U novom izveštaju se kaže da konvencionalni CDR za sadnju drveća — čak i ako emisija naglo padne — mora da se udvostruči do 2050. da bi zadržala cilj od 1,5C u igri, i da se poveća za 50 procenata da bi zadržala zagrevanje ispod 2C.
Istraživanja su, međutim, pokazala da potrebe za hranom, energijom i klimom mogu dovesti do konkurencije za zemljište, čak i uz povećanje efikasnosti u svakom sektoru.
Klima koja se duboko menja sa samo 1,2C zagrevanja do danas takođe može ograničiti potencijal.
„Ako se zagrevanje nastavi — a svi znakovi govore da hoće — onda će biti još teže održati trenutne nivoe konvencionalnog CDR-a jer će na njih uticati suše, oluje, štetočine i drugi uticaji“, rekao je koautor Oliver Geden, stariji saradnik na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove i glavni autor IPCC.
To znači da nove metode CDR-a moraju da poprave nedostatak.
Da bi se zagrevanje održalo ispod 2C, primena ovih tehnologija u nastajanju mora da se poveća 30 puta do 2030. godine i više od 1.000 puta do 2100. godine, navodi se u izveštaju koji vodi Univerzitet Oksford.
Cilj od 1,5C bi zahtevao još brže skaliranje.
„Mnogi kreatori politike ne znaju — i verovatno ne žele da znaju — koliko očuvanje narativa o 1,5 C zapravo zavisi od uklanjanja ugljen-dioksida“, rekao je Geden za AFP.
Jedna nova CDR tehnologija privukla je više pažnje — i novca — od bilo koje druge, čak i ako je jedva umanjila globalne emisije: direktno zahvatanje vazduha u kombinaciji sa skladištenjem ugljenika (DACCS).
Tri četvrtine od 200 miliona dolara (185 miliona evra) uloženih u nove CDR kapacitete od 2020. do 2022. otišlo je za direktno hvatanje vazduha – veliki deo toga za švajcarski Climevorks. Kompanija je prošle nedelje objavila prvo sertifikovano uklanjanje i skladištenje CO 2 u svetu u ime klijenata koji plaćaju, uključujući Microsoft i kompaniju za softverske usluge Stripe.
„Sve ove investicije su zasnovane na pretpostavci da direktno zahvatanje vazduha može da poraste sa oko 10.000 tona danas na milijardu tona do 2050. godine“, što je povećanje od 100.000 puta, rekao je Nemet.
Ta stopa rasta nije nužno van domašaja, rekao je on.
U ranijim istraživanjima, Nemet je sastavio bazu podataka od 135 tehnologija koje su se pojavile tokom prošlog veka, gledajući koliko su brzo napredovale.
Stopa rasta solarnih panela je bila oko 30 odsto godišnje tokom 30 godina, otkrio je on.
„Direktno zahvatanje vazduha treba da bude više od 40 odsto u narednih 30 godina“, rekao je on. „To je veliki izazov, ali nije bez presedana.
