Međunarodni istraživački tim predvođen pomorskim arheologom Stafanom fon Arbinom sa Univerziteta u Geteborgu proučavao je šta bi moglo biti najstariji brodski top u Evropi. Top je pronađen u moru kod Marstranda na zapadnoj obali Švedske i datira iz 14. veka.
Nalazi interdisciplinarne studije doprinose novim saznanjima o ranom razvoju artiljerije na kopnu i na moru, ali i svedoče o nemirnom periodu za pomorce, kao i za priobalno stanovništvo.
Veruje se da je mali top od livenog bakra od legure bakra koji puni cev, koji je pronašao rekreativni ronilac na dubini od 20 metara u moru kod Marstranda, došao iz brodoloma. Istraživači zaključuju da je reč o brodskom topu, a ne o topu koji se prevozio kao teret, jer su mu u barutnoj komori, kada je pronađen, još ostali delovi punjenja. To znači da je top bio napunjen i spreman za upotrebu u borbi u trenutku kada je završio na morskom dnu.
„Zahvaljujući očuvanim ostacima naboja, bilo je moguće koristiti radiokarbonsko datiranje da bi se utvrdila starost nalaza“, kaže Stafan fon Arbin, pomorski arheolog sa Univerziteta u Geteborgu.
„Nalazi studije pokazuju da je top Marstrand verovatno iz 14. veka, što ga čini jednim od najstarijih artiljerijskih oruđa ikada pronađenih u Evropi.
Istraživači su dokumentovali pronalazak 3D skeniranjem, a takođe su sproveli hemijsku analizu metala koji je korišćen za livenje topa. Analiza je pokazala da se radi o leguri bakra koja sadrži oko 14 težinskih procenata olova i samo male količine kalaja.
Prema istraživačima, ova legura je daleko od optimalne za livenje topa i verovatno bi top napukao i postao neupotrebljiv ako bi se intenzivno koristio duže vreme.
„Jasno je da osoba koja je izlila top nije imala potrebno znanje i razumevanje svojstava raznih legura bakra“, kaže Stafan fon Arbin.
„Ovo pokazuje da plemenita veština livenja topova u to vreme još nije bila u potpunosti savladana i da se proizvodnja u velikoj meri zasnivala na pokušajima i greškama.
Analiza ukazuje i na to da je ruda bakra koja se koristi u proizvodnji topova iskopana u današnjoj Slovačkoj, dok je olovo verovatno dolazilo iz Engleske ili graničnog regiona između Poljske i Češke.
U ovoj interdisciplinarnoj studiji objavljenoj u engleskom časopisu o pomorskoj istoriji The Mariner’s Mirror, istraživači predstavljaju rezultate analiza koje su sproveli, ali i diskutuju o nalazu u svetlu dokumentarnih, ikonografskih i arheoloških izvora.
U 14. veku, grad Marstrand, poznat po svojoj odličnoj luci, bio je važno središte komercijalnog brodarstva između zapadne Evrope i područja Baltičkog mora. Ali more je takođe bilo poprište rata i sukoba, a civilno stanovništvo na obali je često bilo teško pogođeno. Pored toga, uvek je postojao rizik od napada pirata.
Novi tipovi vatrenog oružja razvijeni u to vreme pružili su velike taktičke prednosti u bitkama na moru. Ali nisu bili naoružani samo ratni brodovi — tokom kasnog srednjeg veka trgovački brodovi su takođe počeli da se sve češće opremaju topovima za odbranu od pirata i drugih neprijateljskih plovila. Proučavanje topa Marstrand pruža nova saznanja i perspektive razvoja ove vojne tehnologije.
Levkasti topovi tipa Marstrand obično se pripisuju 15.–16. veku, ali ovaj nalaz svedoči da je ovaj model postojao već u 14. veku. Sačuvani ostaci punjenja u barutnoj komori topa takođe pokazuju da je upotreba kartuša, svojevrsne tekstilne ambalaže barutnog punjenja, ušla u upotrebu mnogo ranije nego što je do sada bilo poznato.
„Sada, naravno, takođe želimo da pokušamo da lociramo i dokumentujemo brod kojem je top pripadao. Iako je verovatno ozbiljno degradiran i razbijen, trebalo bi da bude moguće pronaći razbacane ostatke olupine ako izvršimo detaljan popis. lokacije i okoline“, kaže Stafan fon Arbin.
