Dve naučnice iz Francuske i SAD dele Nobelovu nagradu za hemiju za rad na genomu

Dve naučnice iz Francuske i SAD dele Nobelovu nagradu za hemiju za rad na genomu

 Francuskinja Emanuel Šarpantje i Amerikanka Dženifer A. Daudna dobitnice su ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za razvoj metode modifikovanja genoma, tehnika poznato kao CRISPR, saopštila je danas Kraljevska švedska akademija nauka.

One su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, metoda koja obećava da će jednog dana moći da se leče genetske bolest.

Nagrada im se dodeljuje za razvoj „metode izmene gena“ sa alatkom kojom može „ponovo da se ispiše kodeks života“, saopštio je žiri u Stokholmu objavljujući dobitnike nagrada.

„Ogromna moć leži u ovoj genetskoj alatki, koja nas sve pogadja. Ne samo da je revolucionarizovala osnovnu nauku, već je dala inovativne izmene i dovešće do kreativnih novih medicinskih tretmana“, rekao je Kles Gustafson, predsedavajući Nobelovog komiteta za hemiju.

Gustafson je kao da kao rezultat njihovog rada genom sada može biti izmenjen tako da se „popravi genetska šteta“.

Francuskinja (51) i Amerikanka (56), su šesta i sedma žena koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine.

Prestižna nagrada ide uz zlatnu medalju i novčanu nagradu od 10 miliona kruna, odnosno preko 1,1 milion dolara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.