Sastanak ministara spoljnih poslova G20 pretvorio se u farsu, pošto je Rus Sergej Lavrov napustio sastanak pre kraja, a njegov američki kolega izrekao uvrede.
Nije postignut nikakav napredak u pitanjima koja su od vitalnog značaja za svet. Ovaj sastanak je bio još jedna proba za samit G20 zakazan za novembar, koji je izgleda osuđen na propast zbog sukoba između Rusije i Zapada, kao i stalno rastućih tenzija između SAD i Kine.
Ruski stručnjaci se slažu da zbog ovih problema organizacija koja je pomogla svetu da prevaziđe finansijsku krizu 2008. neće moći da obuzda trenutnu energetsku i prehrambenu katastrofu.
Hoće li G20 opstati u kontekstu velikog sukoba između njegovih ključnih učesnika? Ko najviše pati od neefikasnosti organizacije i koji će blokovi biti zaduženi za rešavanje globalnih pitanja u novoj realnosti? RT objašnjava.
Prvi put od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, ministri spoljnih poslova zemalja G7 sastali su se lično sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Sastanak je održan na ostrvu Bali u Indoneziji. I nije dobro prošlo.
Prvo, prvi put u istoriji susreta diplomata G20, učesnici su odbili da zajedno poziraju za fotografiju.
Drugo, ruski ministar i njegove zapadne kolege razmenili su međusobne optužbe: zapadni ministri optužili su Rusiju da blokira isporuku žita, Lavrov je optužio Zapad za opasan pristup.
„Ako Zapad ne želi razgovore, ali želi da Ukrajina porazi Rusiju na bojnom polju – jer su oba gledišta izražena – onda možda nema o čemu da se razgovara sa Zapadom“, rekao je Lavrov.
„Agresori, osvajači, okupatori. Danas smo čuli dosta takvih stvari“, rekao je on o sastanku.
Na kraju, ruski izaslanik je napustio događaj pre nego što se završio. Prema pisanju medija, on je napustio salu u trenutku kada je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba govorio putem video veze.
Ukrajina nije članica G20.
Ruski ministar je propustio i govor nemačke šefice diplomatije Analene Berbok.
Ni prethodni sastanak G20, koji je održan u aprilu, nije bio produktivan. Britanska, američka i kanadska delegacija su napustile prostoriju kada je Anton Siluanov, ruski ministar finansija, dao svoju adresu na daljinu (nije čak ni bio tamo lično). Njegova poruka se, kako se dešava, fokusirala na posledice vrtoglavog rasta cena energije i moguća rešenja problema koji se tiče mnogih zemalja, uključujući i zapadne države.
S obzirom na sve ovo, kao i na najnovija dešavanja, pitamo se da li novembarski samit G20 može dati neke rezultate.
Čini se da je najveća briga do sada lista prisutnih. Američki predsednik Džo Bajden rekao je u martu da „Rusija treba da bude uklonjena iz G20”. Italijanski premijer je u junu izvestio da ima dobro ovlašćenje da Indonezija neće dozvoliti Rusiji da učestvuje na samitu (to su kasnije demantovali Džakarta i Moskva). Premijer Australije Entoni Albanez rekao je da će se prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu odnositi sa „prezirom koji zaslužuje“, dok je ukrajinski Volodomir Zelenski uveren da „neće mnogo zemalja doći na samit ako Rusija bude među prisutnima“.
Iskreno rečeno, čuju se i alternativni glasovi. Nemački kancelar Olaf Šolc, na primer, smatra da ne treba dozvoliti da sukob sa Rusijom parališe G20, a nije dobra ideja da zemlje članice bojkotuju samit zbog Putina.
Još uvek je nejasno, međutim, da li Rusija planira da učestvuje. Zvuči kao da Kremlj zna da bi sukob bio neizbežan i nije doneo odluku o formatu Putinovog prisustva, ako on uopšte učestvuje.
Ruski stručnjaci izražavaju zabrinutost da u svetlu svih kontroverzi G20 više ne može da služi kao efikasna organizacija sposobna da rešava globalne probleme i izazove kao što je to činila u prošlosti.
Profesor Sergej Lunjev, koji predaje istoriju na moskovskom univerzitetu MGIMO, rekao je za RT da će G20 sada „dati nula rezultata“. On smatra da se situacija neće promeniti ni ako Rusija i Zapad pronađu izlaz iz aktuelnog sukoba, jer su razlozi za degradaciju G20 fundamentalniji.
„Govorimo o velikoj transformaciji globalnog sistema, ekonomskih aspekata – pre svega sistema u kome će Zapad izgubiti sadašnju poziciju. Raskol u G20 definišu sumnje u stari sistem gde su zapadne zemlje imale sve privilegije i bile temelj globalne ekonomije. U tom kontekstu, teško je moguće da će G20 imati bilo kakav pozitivan uticaj“, kaže Lunev.
Dmitrij Suslov, zamenik direktora Odeljenja za svetsku ekonomiju i međunarodne poslove Visoke škole ekonomije (HSE), optimističniji je u pogledu izgleda G20. On veruje da bi ova organizacija mogla da se pozabavi nekim pitanjima na globalnom dnevnom redu na predstojećem samitu, ali ne i najhitnijim problemima.
„Mogućnosti za ostvarivanje konstruktivnog partnerstva su sada veoma ograničene. Mislim da će G20 izaći sa nekim završnim dokumentima na ovom samitu, jer se trenutno dogovaraju na nivou šerpa. Ali ukupna skala odluka koje donosi samit biće znatno skromnija u odnosu na prethodne godine. I oni će verovatno biti sročeni na opštiji i dvosmisleniji način, podržavajući dobro i suprotstavljajući se zlu, da tako kažem. Ne očekujte konkretna rešenja – to je gotovo nemoguće postići u situaciji konfrontacije“, kaže ekspert.
Međutim, pokušaji izlaska iz globalne krize sigurno će biti učinjeni, jer se nevolji koja se još nije razotkrila u punoj meri, ali se već oseća u mnogim zemljama sveta, neće moći suočiti ako najveće svetske ekonomije kombinuju svoje napore.
Ovogodišnji dnevni red uključuje, najmanje, dve stvari – globalnu krizu hrane i energije. I pandemija COVID-19 je i dalje prisutna, a Evropa se trenutno suočava sa novim talasom zaraze. I to da ne pominjemo nedavnu epidemiju majmunskih boginja i rizik od drugih virulentnih bolesti koje mogu uticati na svetsku populaciju u budućnosti.
Hajde da se okrenemo istoriji formata i podsetimo se da se grupa prvi put sastala 1999. godine kao mera odgovora koju je G8 osmislila da se izbori sa azijskom finansijskom krizom kasnih 1990-ih. „Tada su SAD i ostatak sveta konačno shvatili da Zapad ne može efikasno da reši nijedan globalni problem“, objašnjava Dmitrij Suslov.
Ali pošto je kriza već počela da jenjava u vreme inauguracionog sastanka G20, nova grupa je ubrzo zaboravljena, a samo prilično redovni sastanci ministara finansija zemalja članica su je sprečili da se potpuno raspadne.
Ali kriza iz 2008. udahnula je novi život Grupi 20. Za manje od godinu dana, njene države članice održale su tri samita na kojima su donete desetine odluka osmišljenih da unaprede globalni finansijski sistem. Eksperti su jednoglasni u prepoznavanju izuzetne uloge G20 u rešavanju globalne finansijske krize 2008.
Međutim, G20 je zadržala svoj status glavnog svetskog instrumenta za reagovanje na krize samo manje od 10 godina. Ukrajinski događaji 2014. bili su prvo upozorenje o smanjenju efikasnosti G20. „G20 je postao znatno manje efikasan, kada je [američka] Trampova administracija preokrenula svoju politiku prema Kini [sa prijateljske] na otvoreno konfrontirajuću“, kaže Suslov.
„Počevši od 2018. godine, zemljama članicama G20 postalo je sve teže da pronađu zajednički jezik zbog američko-kineske konfrontacije, a SAD i Kina su dve najmoćnije i najuticajnije zemlje sveta koje imaju najveći potencijal i poslednju reč u rešavanju pitanja. na globalnom nivou. Ako se dva ključna igrača svađaju, izuzetno je teško postići dogovor potreban za rešavanje globalnih pitanja“, rekao je ekspert.
Pandemija Covid-19 otkrila je da je G20 izgubio veliki deo svoje efikasnosti. Ovaj improvizovani krizni komitet pokazao se u suštini beskorisnim u suočavanju sa globalnom zdravstvenom krizom. SAD su bile zauzete okrivljavanjem Kine za pandemiju, a i Peking je bio prilično neprijateljski raspoložen.
„Već četiri godine G20 nije u stanju da obezbedi preko potrebnu koordinaciju između ključnih svetskih ekonomija. Ali sada će problemi postati još gori, mnogo gori“, predviđa Suslov.
Jedno rešenje koje izgleda prilično očigledno je da ako G20 bude poremećen sukobom Zapada sa Rusijom i Kinom, onda bi to verovatno moglo da se popravi jednostavnim odbacivanjem ove dve sile i vraćanjem na uobičajeni posao bez njih.
Stručnjaci, međutim, smatraju da se to neće dogoditi.
Pre svega, prema rečima profesora MGIMO Sergeja Lunjeva, ni Rusija ni Kina nemaju kritična neslaganja sa drugim stranama G20, odnosno Argentinom, Brazilom, Indijom, Indonezijom, Meksikom, Saudijskom Arabijom, Turskom, Južnom Korejom i Južnom Afrikom.
Štaviše, on ističe da ove nacije, naprotiv, „podržavaju Rusiju u različitom stepenu, ponekad prikriveno iz straha da će ih Zapad udariti u sankcije“.
„Reč je o transformaciji svetskog poretka i globalne ekonomije, zbog čega je Zapad pre svega izgubio dominantnu poziciju. Prirodno je da su druge sile veoma zainteresovane za ovakav razvoj događaja i zbog toga će nastaviti da podržavaju Rusiju. Sasvim je druga stvar da će sve ove sile, uključujući Kinu, biti srećne samo što će se Rusija sama boriti sa Zapadom“, dodaje Lunjev.
Prema Dmitriju Suslovu, postoji još jedan razlog zašto G20 ne može da nastavi bez Rusije i Kine, i prilično je jednostavan: zbog nedostatka resursa.
„Razgovaranje o klimatskim promenama, snabdevanju hranom, izvorima energije i globalnoj ekonomiji bez Kine je besmisleno kao i pokušavati da razgovaramo o svemu tome bez SAD; pa tako i diskusija o globalnoj bezbednosti ili snabdevanju energijom ili hranom bez Rusije. Uloga Rusije je kritična u ovim oblastima“, objašnjava Suslov.
Od slabije G20 niko ne pobeđuje, pošto globalne pretnje prevazilaze granice. Svi na planeti su pogođeni stvarima poput klimatskih promena, globalne pandemije ili globalne recesije. Koliko god da je sve to loše, stvari mogu samo da se pogoršaju kada se vodeće svetske sile ne vide oči u oči. Jedan primer: američka vlada je sada prinuđena da pojača lokalnu proizvodnju nafte, pa čak i da aktivira zamrznute naftne bušotine kako bi se izborila sa nestašicom energije u kojoj su se SAD našle – što je sasvim suprotno od onoga što je Džo Bajden obećao da će postići tokom svog izborna kampanja na frontu klimatskih promena.
Dok eksperti imaju različite stavove o tome kako će se svet suočiti sa globalnim izazovima u budućnosti, čini se da se svi slažu u jednom, a to je da će na globalnoj sceni u bliskoj budućnosti postojati dva glavna centra moći i oni donosiće svoje, drugačije politike.
„Nezapadne alijanse dobijaju na zamahu. Jedan primer je BRIKS koji je nedavno primio prijave za pridruživanje iz Irana i Argentine. Ako i druge nezapadne sile koje su članice G20 odluče da se pridruže, svet će na kraju imati dva kluba u suštini: jedan koji se svodi na G7 i predstavlja interese Zapada, a BRIKS koji zastupa interese svih ostalih “, smatra Lunev.
Iako se Suslov slaže da je to istina, on je takođe uveren da samo postojanje G20 nije pod realnom pretnjom u odsustvu bilo koje druge globalne organizacije koja bi mogla da tvrdi da predstavlja 85% globalne ekonomije.
„Tačno je da će G20 postati manje efikasan. Ona će u suštini postati bipolarna organizacija, sa dva pola koja će definisati sile G7 i BRIKS-a. Obojica će slediti svoje sopstvene ciljeve, kao i globalnu agendu. Oni će se pozabaviti ovim poslednjim iz sopstvene perspektive. Sam G20 će pokušati da održi koordinaciju ova dva koloseka, ali koliko će to moći, ostaje da se vidi“, zaključuje Lunev.
