Švajcarska je navodno osujetila nemačke planove za ponovni izvoz municije napravljene u toj zemlji u Ukrajinu, izvestili su u nedelju lokalni mediji, pozivajući se na državni sekretarijat za ekonomske poslove (Seco). Alpska nacija je citirala svoj neutralni status i zakone koji zabranjuju isporuku oružja u zone sukoba.
Činjenica da proizvođač automobila i oružja Rheinmetall iz Diseldorfa, koji proizvodi borbena vozila pešadije (IFV) Marder za nemačku vojsku, koristi municiju proizvedenu u Švajcarskoj, očigledno se pojavila kao kamen spoticanja za najnovije planove Berlina da isporuči municiju Kijevu.
„Seko je primio dva zahteva od Nemačke da municiju [koju je] prethodno primila iz Švajcarske prenese Ukrajini“, potvrdio je sekretarijat švajcarskom listu Sonntags Zeitung u nedelju. Oba zahteva su „odbijena uz pozivanje na švajcarsku neutralnost i obavezujuće kriterijume odbijanja zakona o vojnoj opremi“, dodale su švajcarske vlasti.
Švajcarski zakon zahteva da Bern da saglasnost za bilo kakav ponovni izvoz oružja i zabranjuje isporuku oružja u zone sukoba. Švajcarska se pridružila antiruskim sankcijama u retkom odstupanju od svoje stroge politike neutralnosti nakon što je Moskva pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini, ali je i dalje nepokolebljiva u svojoj neutralnosti kada je reč o bilo kakvoj vojnoj pomoći Ukrajini.
Prema pisanju medija, švajcarski veto na ponovni izvoz municije izazvao je gnev u Nemačkoj zbog toga što je navodno onemogućio slanje bilo kakvih IFV Mardera u Ukrajinu. Berlin, međutim, nikada nije zvanično objavio takve planove.
Nemačku vladu kritikuju kolege članice NATO-a, posebno Poljska, jer navodno ne čini dovoljno da podrži Ukrajinu. To pitanje je čak izazvalo određene tenzije unutar kabineta.
Ranije u aprilu, kancelar Olaf Šolc je rekao da će Nemačka Kijevu slati samo „ispravno i razumno“ oružje, dodajući da nema planova za slanje „ofanzivnog“ oružja, poput tenkova, koje je Ukrajina više puta tražila. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je tada pozvala Zapad da Kijevu obezbedi teško naoružanje i izgleda da je kritikovala Šolca, naglašavajući da „sada nije vreme za izgovore“.
U početku je Berlin obezbedio Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih raketa Stinger. Nemačka je sredinom marta saopštila da zbog bezbednosnih rizika neće otkriti dalje informacije o isporukama oružja Ukrajini. Sredinom aprila, Berlin je najavio da će izdvojiti dodatnih 2,1 milijardu dolara za vojnu potrošnju, od kojih je većina namenjena pomoći Ukrajini.
Međutim, u subotu je grupa nemačkih političara i javnih ličnosti, uključujući bivše poslanike i bivšeg pomoćnika generalnog sekretara UN, pozvala svoju vladu da prestane da isporučuje vojnu pomoć Ukrajini i radi na tome da ubedi Kijev da odustane od vojnog otpora u ime mira i dijaloga.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
