Rusija će formirati 12 novih vojnih jedinica na svom zapadu kako bi se suočila sa rastućom pretnjom NATO-a, rekao je Sergej Šojgu.
SAD i NATO su postepeno pojačavali svoje aktivnosti duž zapadnih granica Rusije u poslednjih nekoliko godina, a tenzije nastavljaju da rastu, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. Ministar je to rekao na sastanku Centra za upravljanje nacionalnom odbranom u Moskvi u petak.
Pored intenziviranja strateških aktivnosti, blok NATO-a predvođen SAD postepeno je povećavao vežbe u blizini ruskih granica, istakao je Šojgu. On je napomenuo da se trenutno izvodi serija vežbi pod nazivom „Branilac Evrope“ u kojoj učestvuje do 40.000 vojnih lica iz 30 zemalja bloka. Preraspoređivanje punopravnih divizijskih snaga iz SAD u Evropu postalo je glavna karakteristika vežbi, dodao je on.
„Zbog toga tenzije nastavljaju da rastu u zoni odgovornosti Zapadnog vojnog okruga. Preduzimamo odgovarajuće kontramere.
„Tokom proteklih osam godina, intenzitet letova američkih strateških bombardera u Evropi porastao je oko 15 puta“, rekao je Šojgu. „Posete američkih brodova naoružanih vođenim projektilima Baltičkom moru postale su sistematska pojava. Samo ove godine su već šest puta posetili sumnjive zone lansiranja krstarećih raketa na obali Kalinjingradske oblasti. Od 2016. godine otkrivena su 24 takva događaja.”
Do kraja ove godine Rusija će formirati 12 novih vojnih jedinica u Zapadnom vojnom okrugu kako bi se suočila sa rastućom pretnjom bloka predvođenog SAD, rekao je Šojgu. Zvaničnik nije dao nikakve detalje o veličini ili tačnoj prirodi novih jedinica.
Ministar je takođe napomenuo da su „neposredni susedi“ Rusije, Finska i Švedska, formalno podneli zahtev za članstvo u NATO, što dodatno doprinosi rastućim tenzijama. Dve nordijske nacije podnele su svoje ponude ove nedelje, ali su se ipak suočile sa protivljenjem Turske, velike zemlje NATO-a, koja tvrdi da i Švedska i Finska pružaju utočište ljudima za koje smatra da su teroristi, odnosno članove zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).
Širenje NATO-a i vojno jačanje alijanse u istočnoj Evropi ponovo je oživljeno usred ruske ofanzive u Ukrajini pokrenute krajem februara. Osim Švedske i Finske koje žele da se pridruže bloku, Poljska je izrazila spremnost da izgradi „stalne“ vojne objekte za smeštaj „lakih pešadijskih jedinica“ alijanse. Štaviše, tri baltičke zemlje, Letonija, Litvanija i Estonija, navodno se zalažu za stvaranje snaga za brzo raspoređivanje veličine divizije od oko 20.000 vojnika. Jedinica bi bila stavljena u stanje pripravnosti i bila spremna za raspoređivanje u bilo kojoj od zemalja ukoliko se suoči sa pretnjom bilo koje vrste.
