Nemačka predlaže veliku reformu EU

Nemačka predlaže veliku reformu EU

Nemački kancelar Olaf Šolc sugerisao je da je potrebna velika reforma EU kako bi se novim zemljama olakšalo pridruživanje bloku. On je tu ideju izneo u intervjuu novinskoj agenciji DPA.

Tokom nedavne zajedničke posete Kijevu sa liderima Francuske i Italije, Šolc je jasno stavio do znanja da njegova zemlja „želi pozitivnu odluku u korist Ukrajine kao zemlje kandidata za članstvo u EU“.

U međuvremenu, neke druge zemlje EU, napominje DPA, postavile su uslove za odobrenje statusa Ukrajine, pri čemu Austrija traži status kandidata za Bosnu i Hercegovinu, a Rumunija za Gruziju.

U razgovoru za DPA, Šolc je odlučio da ne komentariše ove prepreke, ali je naglasio da bi blok trebalo da se promeni kako bi lakše dočekao nove članice.

„Da bi to uradila, mora da modernizuje svoje strukture i procese donošenja odluka. Neće uvek biti moguće jednoglasno odlučivati o svemu što se danas mora jednoglasno odlučiti“, rekao je on.

Šolcove napomene su ponovile izjavu italijanskog premijera Marija Dragija, koji je prošlog meseca rekao da u svetlu pandemije Covid-19 i ruske vojne kampanje u Ukrajini, EU mora da nauči da radi snažnije i efikasnije.

„Moramo ići dalje od principa jednoglasnosti, koji dovodi do međuvladinog pristupa zasnovanog na međusobnom vetu, i moramo da idemo ka donošenju odluka kvalifikovanom većinom“, rekao je Dragi.

Neophodan je sporazum svih 27 zemalja EU da bi se Ukrajini odobrio toliko željeni status kandidata. Medijski izveštaji ranije su tvrdili da bi zemlje poput Holandije, Danske i Austrije mogle da glasaju protiv ukrajinske kandidature zbog zabrinutosti oko korupcije i vladavine prava u zemlji.

Moskva je prvobitno rekla da se neće protiviti da Ukrajina bude u EU, koja, za razliku od NATO, nije vojni blok.

Ali prošlog meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkrio je da je Moskva promenila svoj stav po tom pitanju, objašnjavajući da je ponašanje EU tokom sukoba, koje je uključivalo isporuke oružja Kijevu i nastojanje za vojno rešenje, pokazalo da se blok spaja sa NATO i postati „agresivni militantni igrač koji ima ambicije koje se protežu daleko izvan evropskog kontinenta“.

Konačnu odluku o statusu kandidata za Ukrajinu treba da donesu šefovi vlada EU na samitu u Briselu sledeće nedelje.