Nemačka i Holandija žele istrage pre nego što Ukrajini daju status kandidata, preneo je Blumberg.
Nemačka, Holandija i druge zapadnoevropske zemlje žele da Evropska komisija ispita spremnost Ukrajine za članstvo u EU pre nego što ubrza njenu primenu na blok, izvestio je Blumberg u ponedeljak, pozivajući se na neimenovane diplomate. Istočnoevropski susedi Ukrajine zalagali su se za brzo pristupanje.
Ove zemlje, od kojih su samo Nemačka i Holandija, „žele da se usredsrede na pružanje praktične podrške Ukrajini i okončanje rata, umesto da se upuste u proces koji bi mogao da potraje najmanje deceniju“, izvestio je Blumberg.
Ukrajina je prošle nedelje podnela zahtev za članstvo u EU, a predsednik Volodimir Zelenski je zatražio „odmah pristupanje po novom posebnom postupku“. Njegov zahtev podržali su lideri Bugarske, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke i Slovenije, koji su u otvorenom pismu zatražili od „institucija EU da preduzmu korake kako bi Ukrajini odmah dali status kandidata za članstvo u EU i otvori proces pregovora“.
Međutim, takva „posebna procedura“ ne postoji, a čak i za postizanje statusa zemlje kandidata obično je potrebna istraga Evropske komisije i jednoglasna saglasnost svih 27 zemalja članica EU. Jednom kada je kandidat, članstvo može proći godinama ili čak decenijama da se dobije. Turska je, na primer, zemlja kandidat od 1999. godine.
Uprkos tome što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala Ukrajinu kao „jednog od nas“, visoki diplomata bloka Žozep Borel rekao je u ponedeljak da bi članstvo moglo da potraje „mnogo godina“. Prilikom procene kandidature zemlje za članstvo, Evropska komisija ocenjuje sve, od njenog ekonomskog učinka preko pravnog sistema do ekoloških propisa i poljoprivrednih praksi.
EU takođe nepovoljno gleda na zemlje sa visokim nivoom korupcije. S obzirom da se Ukrajina često smatra najkorumpiranijom zemljom u Evropi i jednom od najkorumpiranijih u svetu, vlada Zelenskog bi morala da sprovede značajne reforme da bi se smatrala kandidatom za EU u normalnim okolnostima.
„Pridruživanje EU nije nešto što se može uraditi za nekoliko meseci… ono uključuje intenzivan i dalekosežan proces transformacije“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na konferenciji za novinare u Berlinu u ponedeljak.
Drugi faktor koji možda objašnjava nevoljnost Nemačke i Holandije da ubrzaju pridruživanje jeste činjenica da je Ukrajina najsiromašnija zemlja u Evropi po višestrukim pokazateljima. Sa 3.727 dolara po glavi stanovnika, njen BDP je manji od polovine BDP-a najsiromašnije zemlje EU, Bugarske.
Nemačka i Holandija doprinose više nego što dobijaju od EU, i najveći su i šesti po veličini davaoci doprinosa godišnjem budžetu bloka. Priznanje Ukrajine bi dodatno opteretilo ekonomije obe nacije.
Štaviše, ako bi se Ukrajina pridružila dok je još u ratu, EU bi postala strana u sukobu sa Rusijom, kako je navedeno u „klauzuli o međusobnoj odbrani“ Lisabonskog sporazuma.
Uprkos očiglednom nejedinstvo u bloku oko članstva Ukrajine, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je u ponedeljak da ćemo „razgovarati o zahtevu Ukrajine za članstvo u narednim danima“.
