Pregovori ruskog i ukrajinskog predsednika mogući su tek nakon finalizacije sporazuma, tvrdi portparol Kremlja.
Trenutno ne postoji jasan vremenski okvir za mogući sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, ali pre nego što se to uopšte desi, svi sporazumi između dve nacije moraju biti finalizovani, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Razgovori između delegacija Moskve i Kijeva su u toku usred vojnog sukoba u Ukrajini.
„Ništa se u tom pogledu nije promenilo. Ranije smo naveli da sastanku na najvišem nivou mora da prethodi završetak rada na sporazumima, usvajanje i parafiranje ovih tekstova od strane najviših zvaničnika“, rekao je Peskov novinarima. „Ne bih definisao nikakav jasan vremenski okvir.“
Ranije ove nedelje, Turska, koja je odbila da uvede sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini, bila je domaćin pregovora između delegacija Moskve i Kijeva. Posle razgovora, ruski glavni pregovarač Vladimir Medinski saopštio je da je Ukrajina iznela pisane predloge u vezi sa mogućim sporazumom između dve nacije, koji uključuje obavezu da se odrekne članstva u NATO-u i nuklearnog oružja.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da rezultate pregovora smatra „značajnim napretkom“, pošto je ukrajinska strana „potvrdila potrebu da se obezbedi nenuklearni, vanblokovski status Ukrajine i njena bezbednost van okvira NATO-a, jer kao i razumevanje ukrajinskih kolega da su pitanja Krima i Donbasa trajno rešena.
Krim je izglasao povratak Rusiji 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu. Kijev tvrdi da je glasanje bilo nelegitimno i navodi da je Krim privremeno okupirana ukrajinska teritorija. Što se tiče republika Donbasa, Moskva ih je priznala kao nezavisne države još u februaru.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko se, sa svoje strane, nije složio sa Lavrovljevim tumačenjem rezultata pregovora, tvrdeći da ruski ministar „demonstrira nerazumevanje“ pregovaračkog procesa i da će „pitanja Krima i Donbasa biti rešena zauvek nakon što Ukrajina povrati svoj suverenitet nad njima.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
