Evropska unija, koja ima svoje korene u porazu nacističke Nemačke i fašističke Italije, decenijama je ograničavala nacionalističku krajnju desnicu na politički rub. Međutim, snažan rezultat krajnje desničarskih snaga na nedeljnim izborima mogao bi značajno uticati ili blokirati zajedničke politike EU o migracijama, bezbednosti i klimatskim promenama.
Visoki partijski zvaničnici EU i kritičari sastali su se u ponedeljak kako bi raspravili moguće formiranje grupa i saveza u parlamentu u narednih pet godina. Prvi formalni razgovori predsednika stranaka zakazani su za utorak.
Predsednici i premijeri EU će se okupiti na samitu 17. juna kako bi analizirali rezultate i razgovarali o mogućem vraćanju Ursule fon der Lajen na čelo Evropske komisije. Prvo zasedanje novog parlamenta počinje sredinom jula u Strazburu, Francuskoj. Očekuje se da će proevropske konzervativne stranke imati najveću grupu, dok populističke i krajnje desničarske snage imaju više poslaničkih mesta nego ikada, uprkos razlikama u stavovima po mnogim pitanjima.
Rezultati će usporiti donošenje odluka o pitanjima poput klimatskih promena i subvencija farmama. EU, stvorena da spreči strahote kao što su dva svetska rata i Holokaust, suočava se sa rastućim pretnjama za demokratske institucije i vrednosti u nekoliko zemalja, uključujući političko nasilje i gušenje slobodnih medija.
Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, EU je pružila značajnu podršku Ukrajini, uključujući milijarde evra finansijske i vojne pomoći i sankcije ruskim zvaničnicima. Iako neposredna pretnja podršci Ukrajini nije evidentna, izborni rezultati mogli bi zakomplikovati diskusije o budućim potezima.
Nacionalističke stranke u grupi evropskih konzervativaca i reformista, koja uključuje italijanskog premijera krajnje desnice Đorđa Meloni, podržavaju Ukrajinu. Nasuprot tome, grupa Identitet i demokratija, uključujući francusku liderku Marin Le Pen, naklonjena je Rusiji, dok mađarski premijer Viktor Orban ostaje Putinov najbliži saveznik u EU.
Ta podela oko Ukrajine ističe osnovni izazov za krajnje desničarske snage u Evropi: njihov fokus na nacionalne interese otežava zajednički rad na evropskom nivou. Krajnje desničarske stranke su raspoređene u tri različite grupe: populistička ECR, grupa ID i veliki skup nesvrstanih partija. Njihova sposobnost da utiču na donošenje zakona i imenovanje visokih zvaničnika zavisiće od njihove saradnje.
U Parizu je francuski predsednik Emanuel Makron najavio vanredne parlamentarne izbore nakon poraza njegove proevropske stranke od Le Penove krajnje desničarske stranke. Makron se nada da će birači na nacionalnim izborima obuzdati krajnju desnicu, iako je njegova odluka da raspusti parlament rizična, jer bi mogla dovesti do prve vlade krajnje desnice u Francuskoj od Drugog svetskog rata. Izbori će se održati u dva kruga, 30. juna i 7. jula.
