Većina građana podržava odluku svoje vlade da ne nameće ograničenja Rusiji, pokazuje istraživanje.
Novo istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da skoro dve trećine Gruzijaca podržava odluku svojih vlada da se ne pridruže Zapadu u uvođenju ekonomskih sankcija Rusiji kao odgovor na sukob u Ukrajini. Moskva i Tblisi su vodili kratak rat 2008. godine, za koji se često navodi da ima sličnosti sa današnjom rusko-ukrajinskom situacijom.
U anketi koju je sprovela agencija za javno mnjenje GORBI iz Tbilisija, 64,5% ispitanika reklo je da ne podržava upotrebu takvih ograničenja. Međutim, dok većina Gruzijaca podržava potez svoje zemlje da se kloni sankcija, preko 30 odsto anketiranih se nije složilo sa izabranom strategijom, a blizu 5 odsto je odbilo da odgovori na pitanje.
Tokom ankete, sprovedene od 10. do 16. marta, telefonom je intervjuisano 1.008 ljudi. Istraživanje je naručila privatna televizijska i radio kompanija Imedi Media Holding, koja je svoje nalaze objavila u nedelju.
Ranije je premijer Irakli Garibašvili, koji predstavlja vladajuću partiju Gruzijski san, rekao da su antiruske sankcije protivne nacionalnim interesima Tbilisija.
„Naravno, svesni smo akcija naših međunarodnih partnera nakon izbijanja neprijateljstava u Ukrajini – mislim na ekonomske i finansijske sankcije. I želeo bih da jasno i nedvosmisleno kažem da Gruzija neće učestvovati u ovim sankcijama, jer će to samo naneti veliku štetu našoj zemlji i stanovništvu“, rekao je Garibašvili 25. februara, dan nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu operaciju u Ukrajini.
Iako je Tbilisi takođe izrazio podršku narodu Ukrajine i osudio ruski „napad na suverenu državu“, Kijev je opozvao svog ambasadora iz Gruzije.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici iz EU uveli su Moskvi sankcije bez presedana, ciljajući na njen izvoz energije i uvoz tehnologije, zamrzavajući njena međunarodna sredstva i odsecajući ruske banke od SVIFT-a, globalnog sistema finansijskih transakcija.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
