Finci su glasali na parlamentarnim izborima u nedelju koji bi mogli da koštaju levičarsku premijerku Sanu Marin zbog zabrinutosti birača za budućnost velikodušnih javnih usluga u vreme ekonomskog pada.
S obzirom da se nijedna stranka ne smatra da ima odlučujuću prednost, izbori će verovatno biti praćeni dugim pregovorima o koaliciji, iako će ona koja pobedi u nedelju imati prvi pokušaj da formira vladu.
Obožavaoci širom sveta vide Marin, 37, kao milenijumski uzor novim progresivnim liderima i i dalje je veoma popularna među mnogim Fincima, posebno mladim umerenim, ali ona je antagonizirala neke konzervativce raskošnim trošenjem na penzije i obrazovanje koje smatraju neodgovornim .
Desnica nudi alternativu koja svima nama zagorčava život, ukida usluge, smanjuje egzistenciju za najsiromašnije“, rekao je Marin pristalicama u subotu. „Imamo priliku da izaberemo bolju alternativu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su njeni socijaldemokrati, najveća stranka u odlazećoj koalicionoj vladi, u mrtvoj vrućini sa desničarskom Nacionalnom koalicionom partijom i nacionalističkom Finskom partijom, pri čemu se vidi da su sve tri dobile oko 18,7-19,8% glasačkih listića.
Nacionalna koalicija je vodila u anketama skoro dve godine, iako se njeno vođstvo istopilo poslednjih meseci. Obećao je da će obuzdati potrošnju i zaustaviti rast javnog duga, koji je dostigao nešto više od 70 odsto BDP-a od kada je Marin preuzeo dužnost 2019. godine.
Grupacija optužuje Marina da narušava ekonomsku otpornost Finske u trenutku kada je evropska energetska kriza, izazvana ruskim ratom u Ukrajini, teško pogodila zemlju i troškovi života porasli.
„Preuzimanje dodatnih dugova ne može trajati narednih 30 godina“, rekao je Marti Haikio, 73, profesor istorije. „To traje već 30 godina – više dugova, dugova, duga – i dobre usluge, dobro, ali na pozajmljeni novac.
Finska partija takođe poziva na štednju, ali njen glavni cilj je da smanji, kako je njen lider Riika Pura rekao, „štetnu” imigraciju iz zemalja u razvoju van Evropske unije.
Glasanje počinje u 9:00 (06:00 GMT) i završava se u 20:00. Delimični rezultati prevremenog glasanja biće objavljeni ubrzo nakon toga.
Oko 1,7 miliona ili 40,5 odsto birača sa pravom glasa već je glasalo tokom jednonedeljnog prevremenog glasanja koji je završen u utorak, pokazuju podaci Ministarstva pravde.
Marinove socijaldemokrate veruju da će ekonomski rast pomoći u obuzdavanju rasta javnog duga i da ako je potrebno balansiranje kase, radije razmišljaju o povećanju poreza nego o smanjenju potrošnje.
Međutim, taj rast nije neizbežan. Ekonomija u Finskoj, zemlji od 5,5 miliona stanovnika, preživela je pandemiju bolje od onih u većini evropskih zemalja, ali je rast usporen na 1,9% prošle godine i očekuje se da će zemlja ove godine preći u blagu recesiju, dok je inflacija dostigla vrhunac od 9,1% u decembru.
Najznačajniji od Marininih spoljnopolitičkih akcija bio je njen pritisak, zajedno sa predsednikom Saulijem Niinistom, da zemlja napravi prekretnicu u politici tražeći članstvo u NATO-u nakon bezbednosnih zabrinutosti koje proističu iz ruske invazije na Ukrajinu.
Taj proces je sada skoro završen, a očekuje se da će se Helsinki pridružiti u roku od nekoliko dana nakon što je svih 30 članica Zapadnog odbrambenog saveza odobrilo pristupanje.
