Austrijski kancelar Karl Nehamer napustio je sastanak u ponedeljak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uveren da sankcije ne slabe odlučnost Kremlja da reši krizu u Donbasu pre okončanja vojne ofanzive u Ukrajini.
„Jasno je potvrdio da su sankcije teške za Rusiju, ali situacija u Donbasu, kako je rekao, mora, da tako kažem, biti rešena, uprkos sankcijama – čak i ako su prilično opipljive“, rekao je Nehamer novinarima posle sastanka u Putinovom domu. prebivalište van Moskve, kako navodi Tass.
Razgovori su označili prvi Putinov lični sastanak sa liderom EU od početka ruskog napada na Ukrajinu u februaru. Dok je Nehamer rekao da se nada da će „izgraditi mostove“ putovanjem u Moskvu, on je kasnije rekao novinarima da „generalno nemam optimističan utisak da mogu da vam izveštavam o ovom razgovoru sa predsednikom Putinom“.
Nakon povlačenja svojih snaga iz okoline Kijeva, Rusija priprema ofanzivu na istoku Ukrajine „masovnih razmera“, tvrdi Nehamer. Putin smatra da je rat neophodan za odbranu ruske nacionalne bezbednosti i ne veruje međunarodnoj zajednici koju smatra „jednostranom“, rekla je kancelarka.
Nehamer je rekao da sastanak nije bio „poseta prijateljstva“, dodajući da je razgovor bio „direktan, otvoren i težak“. Rekao je da je rekao Putinu da se navodni ratni zločini u Ukrajini moraju istražiti kako bi se osiguralo da počinioci budu izvedeni pred lice pravde.
Druga tema o kojoj se razgovaralo bila je činjenica da će sankcije protiv Rusije ostati na snazi i intenzivirati se „sve dok ljudi umiru u Ukrajini“, rekao je Nehamer. On je takođe pozvao da se postave humanitarni koridori za dopremanje hrane i vode u opkoljene gradove i evakuaciju žena, dece i povređenih.
„Sada ću obavestiti naše evropske partnere o razgovoru i razgovarati o daljim koracima“, rekla je kancelarka.
Rusija je negirala da je počinila ratne zločine, rekavši da su ukrajinski zvaničnici izneli lažne optužbe da bi manipulisali međunarodnim javnim mnjenjem.
Konflikt u Donbasu seže do svrgavanja izabranog rukovodstva Ukrajine uz podršku Zapada 2014. godine. Uglavnom rusko stanovništvo u ukrajinskim oblastima Donjecka i Luganska protivilo se puču i proglasilo svoju nezavisnost od Kijeva, što je dovelo do sedam godina borbi između vladinih snaga i separatista.
Rusija je zvanično priznala Narodnu Republiku Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR) kao suverene nacije u februaru, dva dana pre nego što je započela svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Putin je optužio Ukrajinu da je počinila genocid nad etničkim Rusima u Donbasu – krizu koju su zapadne nacije godinama ignorisale. On je naveo odbijanje Ukrajine da se pridržava uslova sporazuma iz Minska, koji su trebali da okončaju krvoproliće u Donbasu, kao jedan od razloga za naređenje vojnog rešenja.
