Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da Berlin neće preuzeti vođstvo u slanju teškog naoružanja i vozila u Ukrajinu. Pod pritiskom zvaničnika u Kijevu i unutar vlastite vlade, Šolc je insistirao da neće preduzeti nikakve „ishitrene akcije“ koje bi mogle da prošire sukob koji je u toku.
„Odluke donosim brzo i koordiniram ih sa našim saveznicima“, rekao je Šolc za tabloid Bild am Sonntag u intervjuu objavljenom u nedelju. „Sumnjičav sam u ishitrenu akciju i nemačke solo napore.
List je primetio da Šolcova fraza ukazuje na to da sve dok Sjedinjene Države i drugi glavni saveznici Nemačke ne šalju borbene tenkove zapadne proizvodnje u Ukrajinu, Nemačka se neće izdvajati i slati takvo naoružanje režimu predsednika Vladimira Zelenskog.
Međutim, Šolc, socijaldemokrata na funkciji od decembra, izazvao je intenzivne kritike jer nije zauzeo takav stav. Sam Zelenski je zatražio od Berlina da pošalje oklopna vozila i optužio je nemačku vladu da „zarađuje [svoj] novac u krvi drugih ljudi“ nastavljajući da kupuje rusku naftu i gas. U međuvremenu kod kuće, Šolcov rejting odobravanja je pao, a članovi njegove vlastite vlade su javno izjavili da Ukrajinu treba naoružati Zapad, bez „izgovora“.
„Trebalo bi da uzmete u obzir ankete, ali ne smete da zavise vaše akcije od njih, posebno u pitanjima rata i mira koja bi bila izuzetno opasna“, rekao je Šolc za Bild am Sonntag.
Kancelar je ranije insistirao da ne misli da je „opravdano da Nemačka i NATO postanu zaraćene strane u Ukrajini“ i da Nemačka „mora učiniti sve da izbegne direktnu vojnu konfrontaciju između NATO-a i visoko naoružane supersile poput Rusije“.
Ipak, Šolc je već raskinuo sa decenijama spoljne politike nesklone sukobima tako što je u Ukrajinu poslao hiljade protivtenkovskog oružja i oružja zemlja-vazduh i povećao vojnu potrošnju. U daljem koraku ka učešću u sukobu, nemačka vlada je prošle nedelje dala zeleno svetlo za isporuku desetina samohodnih protivavionskih topova Gepard Kijevu. Pored toga, nemački proizvođač oružja Rheinmetall trenutno čeka Šolcovo odobrenje za prodaju 88 borbenih vozila pešadije Leopard Ukrajini.
Koliko god je Šolc bio kritikovan zbog svog nečinjenja, on je takođe bio na udaru kritika zbog svojih postupaka. Grupa istaknutih nemačkih političara i javnih ličnosti poslala je vladi otvoreno pismo ranije ovog meseca pozivajući Berlin da obustavi sve isporuke oružja kako bi izbegao produžavanje krvavog sukoba u kojem Ukrajina „ima male šanse da dobije“.
U drugom pismu objavljenom u feminističkom časopisu u petak i koje je potpisalo desetine nemačkih kulturnih ličnosti, Šolc je pozvao da se „seća [svog] prvobitnog položaja” i „ne isporučuje više teško oružje Ukrajini, bilo direktno ili indirektno”. Umesto toga, napisali su, Berlin bi trebalo da „učini sve“ da posreduje u prekidu vatre.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
