Mađarska neće dozvoliti tranzit niti isporuku oružja Ukrajini usred tekućeg vojnog sukoba sa Rusijom, rekao je u sredu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ponavljajući stav Budimpešte.
„Odlučili smo, baš kao i naši saveznici, da ne šaljemo vojsku, da ne šaljemo oružje. I ne dozvoljavamo tranzitno snabdevanje smrtonosnim oružjem kroz Mađarsku“, rekao je ministar na sastanku Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Mađarska je rasporedila dodatne trupe na svoje istočne granice kako bi sprečila potencijalnu infiltraciju neodređenih oružanih grupa iz susedne Ukrajine, dodao je Sijarto. Budimpešta nastoji da zaštiti svoje građane, kao i etničke Mađare koji žive na zapadu Ukrajine usred sukoba, objasnio je on, jer bi vojne pošiljke lako mogle da postanu mete za potencijalne napade.
Istovremeno, visoki diplomata je pozvao na prekid neprijateljstava, pozivajući obe strane u tekućem ratu da se umesto toga drže diplomatije. Štaviše, Budimpešta je spremna da bude domaćin potencijalnih pregovora Moskve i Kijeva.
„Mađarska je spremna da obezbedi mesto za pregovore potrebne za rešavanje sukoba“, rekao je on.
Rusija je prošle nedelje pokrenula vojnu ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu, proklamujući potrebu da se „denacifikuje“ i „demilitarizuje“ susedna zemlja, kao i da spreči da dobije nuklearno oružje, što je ideja koju su nedavno izneli najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući ukrajinske predsednik Vladimir Zelenski.
Moskva je tvrdila da je ofanziva jedina preostala opcija da se prekine krvoproliće na istoku Ukrajine i spreči Kijev da pokrene sveobuhvatni napad na otcepljene republike Donjeck i Lugansk. Kijev je odbacio takve optužbe, ističući da nije planirao da ponovo zauzme otcepljene regione silom i rekavši da je invazija ničim izazvana.
Donjeck i Lugansk su proglasili nezavisnost od Ukrajine još 2014. godine nakon puča na Majdanu koji je zbacio demokratski izabranu vladu Ukrajine. Pobuna je izazvala vojnu operaciju novih kijevskih vlasti na istoku zemlje. Dok je aktivna borba okončana sporazumima iz Minska iz 2014-15, mapa puta koju je dala za izlazak iz krize nikada nije stvarno sprovedena, a ratovi niskog intenziteta se nastavljaju u regionu godinama.
