Letonija smatra da se zatvaranje može postići kao zajednička mera za sve tri baltičke države.
Baltičke države bi mogle da zatvore svoje kopnene granice sa Rusijom i Belorusijom kao odgovor na ofanzivu Moskve na Ukrajinu, rekao je letonski ministar odbrane Artis Pabriks.
U intervjuu za list Diena u utorak, Pabriks je rekao da je mogućnost zatvaranja granica „pitanje za razmatranje“, ali bi to trebalo da učine samo kao zajedničku meru sve tri bivše sovjetske republike.
„Ne vidim mogućnost da neka od baltičkih država to uradi sama. Ali generalno za sve, to je definitivno pitanje za razmatranje“, rekao je ministar.
Pabriks je ponovio izjavu ministra spoljnih poslova susedne Litvanije – zemlje koja se graniči samo sa enklavom Kalinjingrad i, za razliku od Letonije i Estonije, nema zajedničku granicu sa glavnom teritorijom Rusije.
Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis naglasio je u ponedeljak da odluka o zatvaranju granica nije odluka koju bi bilo koja baltička zemlja mogla da donese sama. Stoga je, tvrdi on, potrebno „evropsko ili regionalno rešenje“.
Međutim, očigledno ne postoji konsenzus po tom pitanju unutar letonske vlade. Ministarka unutrašnjih poslova Marija Golubeva izrazila je u ponedeljak sumnju da će Letonija moći da ispuni zahtev Kijeva da zatvori granice sa Rusijom i Belorusijom. Mnogi ljudi, uključujući Letonce, beže iz Ukrajine preko Rusije i Belorusije, stoga zatvaranje granica sada „ne bi bilo baš realno“, rekla je ona.
„Ne mogu da zamislim kako to možemo da uradimo i da u isto vreme pomognemo ovim ljudima“, dodao je ministar unutrašnjih poslova.
Od početka ruske ofanzive na Ukrajinu, Letonija, Litvanija i Estonija su stalno pozivale svoje partnere da pojačaju sankcije Moskvi i preduzmu sopstvene mere u tom pogledu.
Litvanija je bila prva zemlja EU koja je objavila da je „potpuno napustila” ruski gas i prva koja je proterala ruskog ambasadora. I Litvanija i Letonija saopštile su u ponedeljak da planiraju da smanje svoje diplomatske odnose sa Moskvom.
Ruski zvaničnici upozoravali su baltičke zemlje da ne „oslobađaju antirusku psihozu“ i pretili im „posledicama“.
Rusija je započela ofanzivu nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Zapad je odgovorio na napad Rusije na Ukrajinu uvođenjem žestokih sankcija Moskvi. Belorusija je takođe sankcionisana zbog navodne podrške akcijama svog suseda.
