Brazilske vlasti prekršile su procesna prava bivšeg predsednika Luiza Ignasija Lule da Silve tokom slučaja korupcije koji mu je kasnije onemogućio da se kandiduje za treći mandat, presudilo je veće UN.
Levičarski političar, nadaleko poznat samo kao Lula, dugo je tvrdio da je njegovo krivično gonjenje politički motivisano i da ima za cilj da ga spreči da se kandiduje na izborima.
„Iako je Vrhovni savezni sud poništio Lulinu osudu i zatvorsku kaznu 2021. godine, ove odluke nisu bile dovoljno blagovremene i efikasne da izbegnu ili isprave kršenja“, rekao je Arif Bulkan, član Komiteta UN za ljudska prava.
Lula je vladao Brazilom između 2003. i 2010. godine, nakon što je dva puta udobno pobedio na izborima i napustio funkciju sa 80% odobravanja. Godine 2017. osuđen je na devet godina zatvora nakon što je osuđen za korupciju i pranje novca u okviru operacije Autopraonica, jedne od najvećih istraga o korupciji u istoriji Brazila.
Ta kazna je kasnije povećana na 12 godina, što je zapravo zabranilo Luli da se takmiči na predsedničkim izborima 2018. godine, na kojima je on bio favorit.
Tri godine kasnije, Vrhovni federalni sud Brazila poništio je Lulinu osudu, presudivši da bivši sudija Serđo Moro, koji je nadgledao istragu protiv Lule i kasnije imenovan za ministra pravde, nije imao nadležnost da istražuje i sudi slučaj i da se ne može smatrati da je bio nepristrasan. .
Komisija UN-a je u četvrtak potvrdila da je Moro prekršio Lulino pravo na privatnost kada je odobrio zahtev da prisluškuje telefon vođe, telefone njegove porodice i njegovog advokata, a zatim je objavio sadržaj prisluškivanja medijima pre nego što je zvanično optužujući Lulu za zločin. Veće je takođe primetilo da je nalog za pritvaranje Lule radi ispitivanja takođe procurio u medije.
„Odluka UN juče je pokazala sramne radnje koje su učinjene kako bi me sprečile da postanem predsednik republike“, napisao je Lula na Tviteru u odgovoru na odluku UN. „Ne moram ništa da dokazujem. Oni koji su izmislili laži protiv mene moraju to da dokažu.”
Operacija Autopraonica pokrenuta je 2014. godine, nakon što je Lula napustio funkciju. Istraga je počela kao istraga o korupciji i podmićivanju unutar državne naftne kompanije Petrobras, a kasnije je proširena na širu korupciju u najvišim ešalonima moći.
Skandal koji je usledio doveo je do opoziva Luline naslednice Dilme Rusef 2016. Ona je takođe negirala sve optužbe, nazivajući sebe „žrtvom državnog udara“.
Lula je za RT rekao 2018. da je protiv njega postojala „zavera u Brazilu između medija, pravosuđa, tužilaštva i policije“.
Istraživačka veb stranica Intercept objavila je mnoštvo dokumenata 2019. godine, za koje se činilo da pokazuju da je Moro prekršio etički kodeks sudstva u zemlji dajući savjete i savjete vodećem tužiocu za pranje automobila Deltanu Dallagnolu. Moro je rekao da su poruke izvučene iz konteksta i da „nema znakova bilo kakve abnormalnosti ili usmeravanja radnji kao sudija“.
