Recesija preti zapadnim ekonomijama jer izoluju Moskvu. Analizu je objavio medijski kanal RT.
Zapadne sankcije bez presedana zbog rata u Ukrajini imale su značajan uticaj na rusku ekonomiju. Ali pokušaj da se Moskva finansijski izoluje sada preti samim zemljama koje su ih nametnule. Globalna ekonomija već oseća negativan uticaj jer cene kritičnih roba poput nafte, gasa i žitarica rastu. Sankcije usmerene na Rusiju počinju da imaju veliku ekonomsku cenu za američku i evropsku privredu, kao i druge zemlje širom sveta, kažu ekonomisti.
Rastuće cene energije šteti globalnim potrošačima i domaćinstvima
Najveći i najneposredniji uticaj sankcija oseća se u sektoru nafte i prirodnog gasa, gde je Rusija jedan od najvećih izvoznika. Cene energije sada rastu najbržim tempom u poslednjih 50 godina, što vrši pritisak na preduzeća i finansije domaćinstava. Cijene nafte porasle su na najviši nivo u više od jedne decenije, premašivši 130 dolara po barelu ove sedmice. Troškovi prirodnog gasa na veliko su već na rekordnom nivou, a cene u Evropi su po prvi put u istoriji premašile 3.900 dolara za 1.000 kubnih metara. Cene benzina su najskuplje u istoriji SAD, a cena za galon običnog benzina dostigla je 4,17 dolara od utorka, prema podacima Američke automobilske asocijacije. Cene na pumpama u Evropi su još veće. Oni su se skoro udvostručili otkako su sankcije protiv Rusije uvedene na oko 2 evra za litar (8,25 dolara po galonu). Troškovi energije uskoro bi mogli porasti na neprihvatljive nivoe uprkos oslobađanju strateških rezervi od strane jednog broja zemalja, upozoravaju analitičari.
Puna energetska kriza mogla bi dovesti do globalne recesije
Prekid ruske energetske industrije mogao bi da znači teške posledice ne samo za Evropu, već i za SAD i ostatak sveta. Vašington je ove nedelje najavio zabranu ruskih ugljovodonika, što je dovelo do skoro rekordnih cena nafte. Evropa je takođe saopštila da planira da smanji potrošnju ruskog prirodnog gasa ove godine jer se priprema za potpuni raskid sa svojim najvećim dobavljačem energije. Rusija je nagovestila da bi mogla da smanji izvoz nafte i gasa ako ekonomski rat nastavi da eskalira. Takav potez bi mogao da izazove trenutnu punu energetsku krizu, upozoravaju stručnjaci. Ekonomske posledice rastuće cene energije već su „veoma ozbiljne“, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Analitičari kažu da ne postoji način da Sjedinjene Države i Evropa mogu u potpunosti da zamene zalihe ruske nafte i gasa u narednih 12 meseci ili da apsorbuju posledice daljeg rasta cena bez ulaska u recesiju. Evropske ekonomije, koje se u velikoj meri oslanjaju na ruske isporuke energenata, posebno su u opasnosti od pada, upozoravaju oni.
Pretnja od inflacije
Tokom protekle dve godine, vlade širom sveta štampale su ogromne količine novca kako bi se izborile sa uticajem ekonomskog usporavanja usled pandemije Covid-19. Inflacija koja je nastala, posebno u zapadnim zemljama poput Sjedinjenih Država, skočila je do skoro rekordnih nivoa. Poslednje što je svetskoj ekonomiji bilo potrebno tokom oporavka bile su više cene energije. Poremećaj globalnih energetskih tržišta i potonji rast cena nafte i gasa usled ekonomskog pritiska na Rusiju znači da će cene svih potrošačkih dobara nastaviti da rastu.
Rastuće svetske cene hrane
Sankcije Moskvi mogle bi da poremete već smanjeni izvoz hrane i kritične poljoprivredne robe iz globalnih žitnica Ukrajine i Rusije. Na ove dve zemlje otpada 30% svetskog izvoza pšenice. Stručnjaci upozoravaju da bi zalihe poljoprivrednih đubriva takođe mogle da se smanje širom sveta zbog sankcija Rusiji i Belorusiji, koje zajedno kontrolišu više od trećine svetske proizvodnje potaše, ključnog sastojka đubriva. Rusija takođe kontroliše 14% proizvodnje biljne hrane zasnovane na azotu, prema istraživačkoj firmi CFRA. Na kraju, uticaj će biti veći troškovi hrane širom sveta, kažu stručnjaci.
Globalna avioindustrija oseća uticaj sankcija Rusiji
Zabrana letova koju je uvelo više od 30 zemalja ruskim avio-kompanijama i odgovor Moskve u ogledalu ima talasan efekat na globalna putovanja i avio-industriju, koja je već pogođena pandemijom koronavirusa. Proizvođači, zakupodavci, osiguravači i pružaoci usluga ruskih prevoznika kao što su Aeroflot i S7 Airlines su među onima izvan Rusije koji su direktno pogođeni sankcijama. Avio-kompanije se trenutno otežavaju zbog viših cena nafte i dužih ruta potrebnih da zaobiđu ruski vazdušni prostor. Očekuje se da će ti faktori dodatno povećati cene karata i cene prevoza avionom. Štaviše, Evropska unija je dala lizing kompanijama rok do 28. marta da okončaju postojeće ugovore o zakupu u Rusiji. To bi mogao biti izazovan zadatak za evropske kompanije koje su iznajmile stotine aviona ruskim avio-kompanijama i koje sada moraju pronaći način da ih odlete usred zabrana vazdušnog prostora i planova ruske vlade da nacionalizuje flotu kako bi održala domaće kapacitete. Ogroman broj aviona koji treba da budu smešteni na drugom mestu mogao bi da snizi cene iznajmljivanja na globalnom nivou, kažu analitičari. Pored toga, veliki zapadni proizvođači aviona, Erbas i Boing, biće povređeni zbog izolacije Rusije. Ne samo da gube ogromno tržište, već Rusija obezbeđuje kritične komponente kao što je titanijum za proizvodnju njihovih aviona, čija će izrada sada koštati više.
Cene ostalih proizvoda rastu
Rusija je glavni izvoznik drugih roba koje su kritične za globalnu ekonomiju. Cene za njih su takođe skočile, dostižući svoje najviše nivoe u godinama i štetile globalnom ekonomskom rastu. Vrhunska cena metala je teško pogodila proizvođače automobila, jer su ruske zalihe u opasnosti. Aluminijum i paladijum su u ponedeljak dostigli rekordne vrednosti, dok je u utorak nikl, koji je takođe potreban za nerđajući čelik, po prvi put prešao nivo od 100.000 dolara po toni. Cena uglja je porasla na nivo bez presedana, premašivši 400 dolara po toni ove nedelje, pošto neke evropske zemlje žele da zabrane ruske isporuke. Cena retkih zemalja, koja je porasla od druge polovine 2021. zbog zabrinutosti zbog neizvesnosti ponude i velike potražnje, takođe je u porastu.
Ruska izolacija šteti evropskim preduzećima
Rusija ima bliske ekonomske veze sa evropskim zemljama, tako da će bilo kakve trgovinske i finansijske sankcije verovatno naštetiti obema stranama. Ali gubitak ruskog tržišta, sa populacijom od preko 144 miliona ljudi, predstavlja ogroman udarac za evropska preduzeća. Tokom 2021. godine, obim trgovine između Rusije i zemalja Evropske unije porastao je za 42,7% na godišnjem nivou na preko 247 milijardi evra. Rusija je bila peti najveći partner za izvoz robe iz EU (4,1 %) i treći najveći partner za uvoz robe iz EU (7,5 %). EU je već uvela nekoliko rundi strogih sankcija Moskvi, ciljajući na bankarski i industrijski sektor zemlje, zamrzavajući njene devizne rezerve i izazivajući masovni egzodus stranih preduzeća iz zemlje.
Ko će najviše stradati od zapadnih sankcija?
Analitičari kažu da će evropske zemlje i preduzeća snositi cenu zapadnih sankcija, dodajući da bi, ako se Rusija preorijentiše na prijateljske zemlje poput Kine, „Evropa najviše stradala“. Bela kuća je nedavno saopštila da trgovina Kine sa Rusijom nije dovoljna da ublaži uticaj američkih i evropskih sankcija Moskvi. Međutim, trgovina između dve zemlje cveta uprkos događajima u Ukrajini. Prema podacima kineske carine objavljenim u ponedeljak, trgovinski promet između dve zemlje porastao je za skoro 39 odsto u prva dva meseca ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, premašivši 26 milijardi dolara. Moskva i Peking imaju ambiciozan cilj da do 2024. povećaju bilateralnu ekonomsku saradnju na 200 milijardi dolara.
