Siromašne zemlje se suočavaju sa sve većom inflacijom

Siromašne zemlje se suočavaju sa sve većom inflacijom

Pre nego što je rat opustošio Jemen, Valid Al-Ahdal nije brinuo o prehrani svoje dece. U njegovom rodnom gradu blizu Crvenog mora, njegova porodica je uzgajala kukuruz, uzgajala koze i oslanjala se na sopstvenu kravu za mleko.

Ali u poslednje četiri godine, nakon što su ih borbe primorale da pobegnu, njihov dom je bio šator u kampu sa 9.000 drugih porodica izvan glavnog grada Sane. G. Al-Ahdal se borio da kupi adekvatnu hranu za svoju platu kao domar u bolnici.

Sada je još jedan rat — ovaj udaljen više od 2000 milja — ponovo preokrenuo njihove živote. Cene hrane rastu. Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, cena pšenice se više nego udvostručila, dok je mleko poraslo za dve trećine.

Mnogo noći, gospodin Al-Ahdal, 25, nema čime da nahrani svoju dvogodišnju ćerku i svoja tri dečaka od 3, 5 i 6 godina. Teši ih čajem i šalje u krevet.

„Srce me boli svaki put kada moje dete traži hranu koje nema“, rekao je gospodin Al-Ahdal. „Ali šta da radim?“

Glad koja grize porodice u ratom razorenim zemljama kao što je Jemen naglašava širu krizu sa kojom se suočavaju milijarde ljudi u manje bogatim ekonomijama sveta, dok su posledice ruskog napada na Ukrajinu upotpunjene drugim izazovima — kontinuiranom pandemijom, globalnim pooštravanjem kredita i usporavanje u Kini, drugoj po veličini ekonomiji posle Sjedinjenih Država.

„To je kao šumski požari u svim pravcima“, rekao je Jaiati Ghosh, ekonomista sa Univerziteta Masačusets Amherst. „Ovo je mnogo veće nego nakon globalne finansijske krize. Sve je naslagano protiv zemalja sa niskim i srednjim prihodima.“

Najdirektnije posledice se vide u rastućim cenama goriva za kuvanje, đubriva i osnovnih namirnica poput pšenice, narušavajući poljoprivredu i ugrožavajući ishranu u većem delu sveta.

Sankcije uvedene Rusiji, velikom izvozniku nafte i gasa, ograničile su snabdevanje energijom, podižući cene u nebo i ograničavajući ekonomski rast, posebno u zemljama koje su u velikoj meri zavisne od uvoza.

Visoke cene energenata su u središtu smanjenih očekivanja globalnog ekonomskog rasta, sada procenjenih na 3,6 odsto ove godine u poređenju sa 6,1 odsto prošle godine, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda.

Više od 14 miliona ljudi je sada na ivici gladi na Rogu Afrike, prema Međunarodnom komitetu spasavanja — rezultat strašne suše u kombinaciji sa pandemijom i nedostatkom žitarica iz Rusije i Ukrajine. Dve zemlje su zajedno izvor jedne četvrtine svetskog izvoza pšenice.

Prošle nedelje, pošto je Indija zabranila izvoz većine svoje pšenice, zabrinutost se produbila. Indija je drugi najveći proizvođač pšenice na svetu i ima bogate rezerve.

Rat u Ukrajini preti da ometa humanitarni odgovor, podižući za čak 16 odsto cene komponenti poput kikirikija koji se mešaju u terapeutsku pastu koja se koristi za lečenje dece koja se suočavaju sa životno opasnim nivoima neuhranjenosti, upozorio je u ponedeljak UNICEF.

Ova katastrofa se odvija dok pandemija nastavlja da napada zdravstvene sisteme, iscrpljujući vladine resurse, i dok Federalne rezerve i druge centralne banke podižu kamatne stope da bi ugušile inflaciju. To podstiče investitore da napuste zemlje sa nižim prihodima dok prebacuju sredstva u manje rizična sredstva u bogatim ekonomijama.