Vašington navodno želi da obezbedi moćne rakete kako bi pomogao u razbijanju ruske pomorske blokade ukrajinskih luka.
Administracija predsednika Džoa Bajdena navodno manevriše da pošalje naprednije protivbrodske rakete u Ukrajinu kako bi pomogla bivšoj sovjetskoj republici da prekine rusku pomorsku blokadu svojih crnomorskih luka.
U pitanju su rakete Harpun, koji je napravio Boeing, i Naval Strike Missile (NSM), koje su proizvele Kongsberg i Raitheon Technologies, preneo je Rojters u četvrtak, pozivajući se na tri neidentifikovana zvaničnika administracije i dva izvora iz Kongresa. Aktivni su razgovori o tome da li da se projektile otpreme direktno u Kijev ili da se prebace preko evropskog saveznika.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski lobira najmanje od aprila da njegovi zapadni pristalice obezbede harpune ili druge rakete sličnih sposobnosti. Međutim, kako je Rojters primetio, zemlje su izbegavale da budu prva ili jedina nacija koja pruža takvo oružje Kijevu, „plašeći se ruske odmazde ako brod bude potopljen sa harpunom iz njihovih zaliha“.
Jedna „dobro snabdevena“ zemlja sada razmatra da postane prva koja će isporučiti takve projektile Ukrajini, dok bi druge mogle da slede, navodi se u izveštaju. NSM se može relativno lako lansirati sa obale i ima maksimalni domet od 250 kilometara. Saveznici u NATO-u imaju mobilne kopnene NSM lansere na raspolaganju za pozajmicu, rekao je Rojters, a bojeve glave bi dolazile iz Norveške.
Harpun može da uništi ciljeve udaljene skoro 300 kilometara, ali se obično koristi kao projektil brod-brod, a postoji nekoliko dostupnih platformi za lansiranje sa obale. SAD bi mogle pokušati da reše to pitanje tako što će povući lanser sa američkog ratnog broda, rekao je Rojters. Harpun krstari na niskoj putanji koja se kreće po moru i ima aktivno radarsko navođenje.
Ukrajina je takođe zatražila sisteme za višestruke raketne bacače (MRLS), kao što je M270 kompanije Lockheed Martin, koji se sada navodno može razmatrati za isporuku nakon što je američki Senat u četvrtak usvojio zakon o pomoći od 40 milijardi dolara. M270 može da pogodi metu udaljenu više od 70 kilometara, što je daleko veći domet nego što ga nude postojeće haubice u Ukrajini.
Probijanje ruske blokade Odese i drugih crnomorskih luka moglo bi omogućiti da pošiljke pšenice i drugog ukrajinskog izvoza izađu iz zemlje. Ruski zvaničnici su upozorili da pošiljke zapadnog oružja Ukrajini „sipaju ulje u vatru“ i da bi mogle izazvati širi sukob.
Tokom prošlonedeljne debate o ogromnom zakonu o pomoći Ukrajini, američki predstavnik Met Gec (R-Florida) rekao je da je povećanjem isporuke oružja Kijevu i sankcijama protiv Moskve Bajdenova administracija „ušla u mesečarenje“ u rat sa Rusijom.
Rusija je napala susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
