Mađarski premijer Viktor Orban dodat je u ozloglašenu onlajn bazu podataka koju prokijevski aktivisti koriste za crnu listu ljudi koje smatraju neprijateljima Ukrajine.
Veb-sajt Mirotvorets („Mirotvorac“) kreiran je 2014. godine kao javna baza podataka „proruskih terorista, separatista, plaćenika, ratnih zločinaca i ubica“. Sadrži veze do naloga društvenih medija i lične podatke, kao što su kućne adrese, telefoni i e-poruke.
Orban je naveden kao „saučesnik ruskih ratnih zločinaca“ i „antiukrajinski propagandista“. Na sajtu se navodi da je mađarski premijer, između ostalog, odbio da podrži embargo na rusku naftu i gas. On je takođe razbio redove u EU odbijajući da pošalje oružje u Ukrajinu ili dozvoli tranzit stranog oružja u Kijev preko teritorije svoje zemlje.
Orban, koji je ponovo izabran prošlog meseca, izgradio je svoju kampanju oko obećanja da će Budimpeštu držati podalje od rusko-ukrajinskog sukoba i, u pobedničkom govoru, naveo je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao jednog od svojih „protivnika“.
Zelenski je istakao Mađarsku tokom video ćaskanja sa Evropskim savetom u martu. „Morate sami da odlučite na čijoj ste strani… Slušaj, Viktore, znaš li šta se dešava u Mariupolju?“ rekao je Zelenski.
Projekat Mirotvorets je stekao glas 2015. godine, kada su pisac i istoričar Oles Buzina i političar Oleg Kalašnjikov ubijeni u Ukrajini nakon što su se njihovi profili pojavili na sajtu.
Zvaničnici EU i novinarske grupe osudili su 2016. godine Mirotvorets zbog curenja podataka o više od 4.000 članova medijskog osoblja i optužujući ih da „sarađuju sa teroristima“ za izveštavanje iz istočne Ukrajine.
Tokom godina, sajt je stavio nekoliko Evropljana na crnu listu, uključujući bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i nemačkog diplomatu Volfganga Išingera.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
