Kamate zarađene od ruske imovine koju je zamrznula Evropska unija trebalo bi da se potroši na kupovinu oružja za Ukrajinu, izjavio je u ponedeljak nemački kancelar Olaf Šolc.
SAD i njihovi saveznici zaplenili su oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke u februaru 2022, kada je eskalirao sukob u Ukrajini. EU je prestala da odmah konfiskuje novac, predlažući umesto toga da kamatu usmeri na Kijev.
„Važno je da se takođe složimo da se ovaj novac može koristiti za kupovinu oružja ne samo u EU, već i za kupovinu širom sveta“, rekao je Šolc novinarima u Rigi, posle sastanka sa vladama Litvanije, Letonije i Estonije.
On je podržao predlog komesara EU za spoljnu politiku Josepa Borela o tome kako bi novac trebalo da bude dodeljen. Prema Borelu, oko 90 odsto kamate trebalo bi da bude potrošeno na kupovinu oružja za Ukrajinu kroz program „Evropski mirovni fond“, dok bi ostatak bio izdvojen u budžete EU za podršku sopstvenoj vojnoj industriji Kijeva.
Nemačka i tri baltičke države žele da vide povećanje proizvodnje oružja u EU, dodao je Šolc. I blok i SAD su se borile da ispune ukrajinske zahteve za oružjem i municijom.
SAD i njeni saveznici obećali su više od 200 milijardi dolara vojne i finansijske pomoći Kijevu u protekle dve godine, insistirajući da sukob mora biti „strateški poraz“ za Moskvu, iako su poricali da su direktno umešani u neprijateljstva.
Kijev je pozvao Zapad da konfiskuje svu zamrznutu rusku imovinu kako bi pomogao u finansiranju sukoba. SAD i Kanada su dale podršku, ali je EU ostala skeptična.
Oko 70% svih zamrznutih ruskih sredstava drži Euroclear, centralni depozitar EU hartija od vrednosti sa sedištem u Belgiji. Imobilisana imovina je generisala procenjenih 4,4 milijarde evra (4,7 milijardi dolara) prihoda od kamata samo u 2023. Prihod od imovine nakon oporezivanja mogao bi dostići čak 20 milijardi evra do 2027. godine, prema nekim procenama EU.
Moskva je osudila zamrzavanje imovine kao „krađu” i zapretila recipročnim odgovorom protiv imovine pojedinaca i kompanija sa sedištem u EU u njenoj nadležnosti. Kritičari plana za konfiskaciju u EU takođe su istakli da bi on mogao uništiti reputaciju Eurocleara, oštetiti vladavinu zakona i imovinska prava, a potencijalno čak i urušiti vrednost evra.
