Odbijanje Ukrajine i zapadnih sila da priznaju kontrolu Moskve nad Krimom predstavlja „sistemsku pretnju“ Rusiji i svaki spoljni napad na region će izazvati odgovor „sudnjeg dana“, izjavio je u nedelju bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
Rusija je anektirala crnomorsko poluostrvo Krim Ukrajini 2014. godine, a Moskva je tada takođe podržavala proruske naoružane separatiste u regionu Donbas na istoku Ukrajine, navodi Hina.
U slučaju napada na Krim, „sudnji dan će doći veoma brzo i žestoko. Biće veoma teško skloniti se“, rekao je Medvedev, a prenosi ruska novinska agencija TASS.
Medvedev nije elaborirao svoju tvrdnju, ali je ranije upozorio Sjedinjene Države na opasnosti pokušaja da kazne nuklearnu silu poput Rusije za njen napad na Ukrajinu, rekavši da bi to moglo da ugrozi čitavo čovečanstvo.
Njegovi komentari su usledili dan nakon što je jedan ukrajinski zvaničnik sugerisao da bi Krim, koji većina sveta još uvek priznaje kao deo Ukrajine, mogao da bude meta za rakete HIMARS američke proizvodnje, koje je Kijev nedavno dobio za borbu protiv ruskih snaga.
Ranije u nedelju, novinska agencija Interfaks citirala je Medvedeva koji je rekao veteranima Drugog svetskog rata da „ako bilo koja zemlja, Ukrajina ili zemlje NATO-a, veruje da Krim nije ruski, onda je to sistemska pretnja za nas“.
„Ovo je direktna i eksplicitna pretnja, posebno s obzirom na ono što se dogodilo na Krimu. Krim se vratio Rusiji“, rekao je Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.
Vadim Skibitski, zvaničnik ukrajinske vojne obaveštajne službe, upitan je u televizijskom intervjuu u subotu da li se HIMARS može koristiti protiv ciljeva na Krimu.
Skibitski je odgovarajući naveo da je Rusija izvršila napade na ukrajinsku teritoriju sa Krima i Crnog mora i da su to zato legitimni ciljevi.
Krim je od posebnog strateškog značaja za Rusiju, jer se na njemu nalazi sedište njene Crnomorske flote u Sevastopolju.
