Poslanik Majk Galager, republikanac iz Viskonsina, tvrdi da je žurba SAD da naoruža Ukrajinu „izgorela“ godine vredne zalihe oružja, ometajući sposobnost Vašingtona da istovremeno naoruža Tajvan protiv potencijalnog sukoba sa Kinom. U međuvremenu, ogromna američka vojna industrija lobira kod Bele kuće za još ugovora.
„Ponestaje nam u pogledu naših zaliha“, rekao je Galager, koji sedi u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma, za Foks njuz u petak. „Upravo smo spalili sedam godina Javelinsa i to nije važno samo jer nastavljamo da pokušavamo da pomognemo Ukrajincima da pobede u Ukrajini, to je važno jer pokušavamo da istovremeno odbranimo Tajvan od agresije Komunističke partije Kine.
„Biće im potreban pristup nekim od istih sistema naoružanja, a mi trenutno jednostavno nemamo zalihe da bismo popunili ono što smo potrošili u Ukrajini“, nastavio je on.
Bajdenova administracija je do sada dala Kijevu skoro 4 milijarde dolara vojne pomoći, a predsednik Džo Bajden trenutno vrši pritisak na Kongres da usvoji svoj paket pomoći Ukrajini vredan 33 milijarde dolara, od čega bi 20 milijardi dolara finansiralo oružje i drugu vojnu podršku Kijevu. Osim toga, očekuje se da će u ponedeljak potpisati Zakon o zakupu iz 2022. kojim će se oživeti deo zakona iz doba Drugog svetskog rata koji bi dozvolio SAD da izvozi neograničene količine oružja u Ukrajinu.
„Džavelins“ na koje se Galager navodi su protivtenkovske rakete koje se ispaljuju iz ramena, a SAD su već poslale više od 5.000 njih u Ukrajinu. Iako Pentagon ne objavljuje tačno koliko oružja ima na zalihama, analitičar Centra za strateške i međunarodne studije koji finansira industrija oružja rekao je za PBS prošlog meseca da to predstavlja oko trećinu američkih zaliha.
Analitičar je dodao da je otprilike četvrtina američkih zaliha protivvazdušnih raketa Stinger takođe poklonjena Ukrajini.
Pre Galagerovog upozorenja, predstavnici Adam Smit (D-Vašington) i Majk Rodžers (R-Alabama), takođe iz Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma, pisali su predsedniku Zajedničkog štaba Marku Miliju da naredi dopunu ovih raketa kratkog dometa zalihe i investirati u modernizovane zamene.
Proizvođači oružja takođe čekaju ugovore od Pentagona da pojačaju proizvodnju. Ove kompanije – koje su već videle porast cena akcija do 60 odsto otkako je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu u februaru – rekle su prošlog meseca za Vol strit džornal da im je potrebno više novca da garantuju protiv nestašice.
„Sve ovo ukazuje na potrebu da se o odbrambenoj industrijskoj bazi razmišljamo kao o sposobnosti za sebe iu koju treba da ulažemo“, rekao je za novine Erik Faning, predsednik Udruženja vazduhoplovnih industrija. „Moramo da ulažemo u to na održiv način, tako da je tu kada nam zatreba da poraste.
Na saslušanju u Kongresu krajem aprila, Dejvid Berto iz Saveta za profesionalne usluge, trgovinskog udruženja koje predstavlja vladine ugovarače, pozvao je zakonodavce da „guraju“ Pentagon da poveća proizvodnju, navodi list.
Usred neviđenih napora Bajdenove administracije da naoruža Ukrajinu, ostaje nejasno koliko američkih pošiljki oružja zapravo završava u ukrajinskim rukama. Rusija je konvoje za snabdevanje proglasila „legitimnim ciljevima“ i uništila nekoliko skladišta zapadnog oružja. Međutim, američki obaveštajni izvor je nedavno rekao za Si-En-En da Vašington nema „skoro nultu” ideju gde će njegovo oružje završiti, opisujući pošiljke kao da padaju „u veliku crnu rupu”.
