Kijev je ljutito reagovao na poziv američke kongresmenke Viktorije Spartc (R-Ind) da se „uspostavi odgovarajući nadzor“ nad isporukom oružja i pomoći Ukrajini. Ideja predstavlja pokušaj da se „potkopaju“ postojeći mehanizmi za isporuku pomoći Ukrajini usred tekućeg sukoba sa Rusijom, izjavio je u subotu portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
Spartzov stav je posebno ciničan s obzirom na ukrajinsko poreklo kongresmenke, primetila je Nikolenko u objavi na Fejsbuku.
„Kongresnica treba da prestane da podriva postojeće mehanizme američke vojne pomoći Ukrajini. Ukrajinska strana sarađuje sa američkim partnerima maksimalno otvoreno, pružajući im potpune informacije o upotrebi tehnologije“, rekao je portparol, tvrdeći da bi „dalja birokratizacija“ procesa samo pomogla Moskvi.
Poslanik Spartz je ranije ove nedelje uputio oštru poruku i američkom predsedniku Džou Bajdenu i njegovom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom, rekavši im da preduzmu najmanje „tri hitne akcije” za koje veruje da će pomoći „da se situacija stavi pod kontrolu”. Prema Spartzu, Bajden mora „prestati da se igra politikom, ima jasnu strategiju i uskladi bezbednosnu pomoć sa našom strategijom“. Zelenski bi trebalo da „prestane da se igra politikom i pozorištem“ i „da počne da vlada“ umesto toga „kako bi bolje podržao svoju vojsku i lokalne vlasti“. Treća tačka, vezana za uspostavljanje nadzornog mehanizma, očigledno je najviše razdražila Kijev.
„Kongres mora da uspostavi odgovarajući nadzor nad kritičnom infrastrukturom i isporukom oružja i pomoći“, rekao je Spartc.
Američki političari su ranije zahtevali uspostavljanje nadzornog mehanizma za to kako će novac namenjen pomoći zapravo biti potrošen. Još u maju, na primer, senator iz Kentakija Rand Pol odložio je usvajanje ogromnog ukrajinskog zakona vrednog 40 milijardi dolara, podstičući stvaranje nadzornog mehanizma. Novac pomoći bi bilo bolje potrošiti kod kuće, tvrdio je tada Pol.
„Moja zakletva je američkom ustavu, a ne bilo kojoj stranoj naciji, i bez obzira na to koliko je to saosećajno, moja zakletva je za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. Ne možemo spasiti Ukrajinu tako što ćemo osuditi američku ekonomiju“, rekao je senator.
Nakon što je krajem februara počeo rat u Ukrajini, Vašington je postao daleko najveći snabdevač Kijeva oružjem. Prema novim podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kila (IFV), SAD su obećale oko 6,37 milijardi evra vojne pomoći. Međutim, do sada je isporučio manje od polovine tog iznosa – oko 2,44 milijarde evra vojne pomoći – prema statistici IFV-a. Cifre, međutim, uključuju samo „otkrivene isporuke“, a stvarni obim isporučenog hardvera mogao bi biti veći, s obzirom na to da neke zalihe možda stižu u tajnosti.
„Najbolji“ učinak u pogledu ubacivanja oružja u Ukrajinu pokazala je Poljska, pokazuju podaci IFV. Zemlja je u potpunosti isporučila sve oružje u vrednosti od 1,8 milijardi evra koje je obećala.
Moskva je više puta pozivala Zapad da ne isporučuje Kijevu više oružja, upozoravajući da će to samo produžiti sukob i dovesti do dugoročnih negativnih posledica. Prošle nedelje, ruski najviši diplomata Sergej Lavrov rekao je da bi nastavak „napumpavanja“ Ukrajine oružjem samo podstakao Rusiju da „izvrši više misija na terenu“.
