Ambiciozni predlog bi navodno zahtevao kompromise, koje je Ukrajina odbila da napravi.
Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo predstavio je mirovni plan za Ukrajinu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, prenela je La Republika. Plan, kojim bi Ukrajina i Rusija proglasile prekid vatre i rešile svoje teritorijalne sporove pod nadzorom međunarodnih posmatrača, suočava se sa nekoliko kamena spoticanja, uključujući insistiranje Kijeva na nastavku rata.
Di Majo je u sredu u Njujorku predstavio svoj plan Guterešu, a njegov sadržaj je prikazan i liderima G7 i grupe Kvint (SAD, UK, Francuska, Nemačka i Italija), piše italijanski list.
Prema izveštaju, četiri faze plana će biti završene po redu, pri čemu bi svaki korak testirao poverenje uključenih strana pre nego što bi mogao da se postigne sledeći.
Prvo bi došlo do prekida vatre i demilitarizacije linije fronta u istočnoj Ukrajini. Odatle bi usledili multilateralni pregovori o budućem međunarodnom statusu Ukrajine – da li će se zemlja pridružiti EU i kakav će oblik imati njena neutralnost. Treće, Ukrajina i Rusija bi pregovarale o sporazumu o statusu Krima i Donjecke i Luganske Narodne Republike. Kijev insistira na tome da su sve ove teritorije ukrajinske, dok je Krim 2014. glasao za priključenje Rusiji, a Rusija priznaje nezavisnost dve republike Donbasa.
Konačno, plan poziva na multilateralni sporazum o miru i bezbednosti u Evropi, fokusirajući se na razoružanje i kontrolu naoružanja, kao i na povlačenje ruskih snaga sa teritorije na koju trenutno polaže pravo Ukrajina.
Nadgledanje ovog napora bi bila „Međunarodna fasilitatorska grupa“, uključujući zemlje EU i UN. La Republika nije navela sve zemlje koje će biti uključene, ali spekuliše da bi u uži izbor mogli da budu Francuska, Nemačka, Italija, Turska, Sjedinjene Američke Države, Kina, Kanada, Velika Britanija, Poljska i Izrael.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da Moskva nije bila upoznata sa planom sve dok „nije saznala za njegovo postojanje u medijima“. Peskov je, međutim, dodao da je „učešće svakoga ko može da pomogne u postizanju sporazuma dobrodošlo” i da „niko ne odbija bilo kakav iskren trud”.
Međutim, i Ukrajina i neke od zemalja sa kojima je Di Maio delio svoj plan nagovestile su da možda nisu otvorene za takav dogovor. Pregovori između Kijeva i Moskve su propali, a više tvrdolinijaša u vladi Vladimira Zelenskog izjavilo je da će prihvatiti samo „kapitulaciju Ruske Federacije“. Sam Zelenski je izjavio da je otvoren za sporazum, ali da ne bi prihvatio priznavanje Krima kao ruske teritorije.
I dok su lideri Italije, Francuske i Nemačke razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka ruske vojne operacije u februaru i pozvali na pregovore o miru, Velika Britanija se protivila „bilo kakvim pregovorima sa Rusijom“.
Premijer Boris Džonson rekao je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu prošle nedelje da će „Ukrajina pobediti, uz podršku odgovarajućeg nivoa odbrambene vojne pomoći“. Tokom posete Kijevu nekoliko dana ranije, Džonson je navodno rekao Zelenskom da čak i ako je ukrajinski lider voljan da potpiše sporazum sa Rusijom, Zapad nije.
U Vašingtonu, Bajdenova administracija i dalje je spremna da ubaci oružje u Ukrajinu, a nedavno napuštena sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je prošle nedelje da „osećamo da je najkonstruktivnija uloga da nastavimo da podržavamo ruke Ukrajinaca za pregovaračkim stolom i podržavamo njih vojno“. U tom cilju, administracija je već poslala u Ukrajinu oružje i municiju u vrednosti od skoro 4 milijarde dolara od februara, i trenutno poziva Kongres da usvoji zakon o vojnoj i ekonomskoj pomoći Ukrajini vredan 40 milijardi dolara.
