Nivo gladi u svetu ponovo je porastao prošle godine nakon što je zbog pandemije COVID-19 skočio 2020. godine, dok su rat u Ukrajini i klimatske promene zapretile glađu i masovnom migracijom ove godine „neviđenih razmera“, navodi se u saopštenju. agencije UN.
Do 828 miliona ljudi, ili skoro 10 odsto svetske populacije, prošle godine je bilo pogođeno glađu, 46 miliona više nego 2020. i 150 miliona više nego 2019. godine, navode agencije, uključujući Organizaciju za hranu i poljoprivredu, Svetski program za hranu i Svetsko zdravlje. Organizacija je rekla u izdanju UN-ovog izveštaja o bezbednosti hrane i ishrani iz 2022.
Nivo gladi u svetu ostao je relativno nepromenjen između 2015. i 2019. godine.
„Postoji realna opasnost da će se ovi brojevi još više povećati u narednim mesecima“, rekao je izvršni direktor VFP-a Dejvid Bizli, dodajući da skokovi cena hrane, goriva i đubriva koji proističu iz rata Rusije i Ukrajine prete da gurnu zemlje u glad.
„Rezultat će biti globalna destabilizacija, izgladnjivanje i masovna migracija u neviđenim razmerama. Moramo da delujemo danas da sprečimo ovu katastrofu koja se preti“, dodao je on.
Rusija i Ukrajina su treći i četvrti najveći svetski izvoznici žitarica, respektivno, dok je Rusija takođe ključni izvoznik goriva i đubriva.
Rat je poremetio njihov izvoz, gurnuo svetske cene hrane na rekordne nivoe i izazvao proteste u zemljama u razvoju koje se već bore sa povišenim cenama hrane zbog poremećaja u lancu snabdevanja povezanih sa COVID-19.
Izveštaj UN-a objavljen u sredu upozorava na „potencijalno otrežnjujuće” implikacije po bezbednost hrane i ishranu jer se sukobi, klimatski ekstremi, ekonomski šokovi i nejednakosti nastavljaju intenzivirati.
Procenjuje se da je globalno u 2020. 22% dece mlađe od 5 godina zaostajalo u razvoju, dok je 6,7% ili 45 miliona patilo od iscrpljenosti, smrtonosnog oblika pothranjenosti koji povećava rizik od smrti do 12 puta.
Pozivajući na reviziju poljoprivredne politike, u izveštaju se navodi da je globalni prehrambeni i poljoprivredni sektor dobijao skoro 630 milijardi dolara godišnje podrške koja je često iskrivljavala tržišne cene, nije dopirala do malih farmera, štetila životnoj sredini i nije promovisala proizvodnju hranljive hrane.
Ova podrška uključuje subvencije koje su uglavnom usmerene na osnovnu hranu bogatu kalorijama kao što su žitarice, šećer, meso i mlečni proizvodi na račun zdravije, hranljive hrane poput voća, povrća, mahunarki i semenki.
„Svake godine 11 miliona ljudi umre zbog nezdrave ishrane. Rastuće cene hrane znače da će se ovo samo pogoršavati“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
„SZO podržava napore zemalja da poboljšaju sisteme ishrane kroz oporezivanje nezdrave hrane, subvencionisanje zdravih opcija, zaštitu dece od štetnog marketinga i obezbeđivanje jasnih oznaka ishrane“, dodao je on.
