BRISEL – Francuska vodi kampanju za Evropsku uniju da prizna vodonik sa niskim sadržajem ugljenika proizveden iz nuklearne energije u svojim pravilima o obnovljivoj energiji, ali neke zemlje članice se protive toj ideji iz straha da će ugroziti napore za brzo povećanje energije dobijene iz vetra i solarne energije, preneo je Rojters.
Ministri Francuske, Poljske, Češke i šest drugih zemalja EU pisali su Evropskoj komisiji ove sedmice pozivajući je da otvori ciljeve EU za obnovljivu energiju kako bi uključio vodonik proizveden iz nuklearne energije.
Zemlje EU i poslanici pripremaju se za pregovore sledeće nedelje o zakonu koji će usmeravati tempo širenja obnovljive energije u Evropi u ovoj deceniji.
Vodeći pregovarač Evropskog parlamenta zatražio je da se razgovori sledeće nedelje odlože jer Evropska komisija još uvek nije objavila pravila za jasnije definisanje „obnovljivog“ vodonika, koja su bila zakazana za kraj prošle godine, rekli su zvaničnici EU u petak.
Povećanje vodonika bez emisija ključno je za planove EU da smanji CO2 u industrijama kao što su đubriva i proizvodnja čelika.
Većina vodonika koje evropske industrije sada koriste proizvodi se od uglja i gasa koji emituju CO2. Vodonik se takođe može proizvesti iz električne energije, pa EU želi da postavi sektorske ciljeve za vodonik koji se proizvodi iz obnovljive električne energije.
U pismu devet zemalja, koje je Rojters video, kaže se da bi EU trebalo da uključi nuklearnu energiju – koja je niskougljenična, ali nije obnovljiva.
„Stvorićemo jednake podsticaje za obnovljivi vodonik i vodonik sa niskim udjelom ugljenika. Ciljevi koji se odnose samo na obnovljive izvore bi zaista ograničili brzinu razvoja naše ekonomije vodonika“, navodi se u pismu koje su potpisale i Rumunija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska, Slovačka i Mađarska. .
Francuska je istorijski proizvodila oko 70% svoje električne energije iz nuklearne energije. Ostale zemlje potpisnice ili već koriste nuklearnu energiju, ili planiraju da grade svoje prve reaktore.
Najmanje devet zemalja EU protivi se toj ideji, među kojima su Nemačka, Danska, Austrija i Luksemburg, rekli su zvaničnici.
Oni tvrde da bi ciljevi EU trebalo da se fokusiraju isključivo na obnovljive izvore kao što su vetar i solarna energija kako bi se podstakla masovna ekspanzija obnovljivih izvora koja je neophodna da bi se smanjilo oslanjanje Evrope na fosilna goriva.
„Radi se o obnovljivim izvorima energije. Nuklearna energija nije obnovljivi oblik energije“, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je upozorio na „razvodnjavanje“ ciljeva obnovljivih izvora energije.
Pregovarači imaju za cilj da odobre zakon u narednih nekoliko meseci, ali se ne slažu oko drugih pitanja – uključujući i to da li bi EU trebalo da se obaveže da će 40% ili 45% svoje ukupne energije dobijati iz obnovljivih izvora do 2030. godine.
