Čečen se u autorskom tekstu za sajt Cenzolovka osvrnuo na fenomen Miloša Medenice, begunca od zakona koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog stvaranja kriminalne organizacije, krijumčarenja, protivpravnog uticaja i sprečavanje dokazivanja. „Osuđeni očajnik vesele naravi priča nešto u telefon. Ne priča o fudbalu ili svojoj zlehudoj sudbi, nego je obavestio javnost o ubistvu sa kojim je, preterano blisko, povezan treći policajac Srbije“, opisuje Čečen snimak Miloša Medenice sa društvenih mreža koji ga je, može se reći, na neki način učinio influenserom.
„Policajac bude promptno uhapšen i počinje sada već banalno batrganje administrativne jedinice za prikrivanje zločina i proizvoljno tumačenje zakona (tužilaštvo) sa jedne, i paravojne formacije za uklanjanje dokaza, nepostupanje i privatno obezbeđenje (policija) sa druge strane“, nastavlja Čečen podsećajući na slučaj Veselina Milića i ubistvo Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku. Za pametnu analizu odnosa javnosti prema svemu ovome, Čečen savetuje čitanje 1852. broja nedeljnika Vreme od 2. jula u kojem je, kako ističe, novinarka Jovana Gligorijević taj deo posla obavila temeljno, jasno i znalački, a za neverovatan broj novih otkrića o samom slučaju, autor teksta preporučuje portal nedeljnika Radar.
Čečen se, međutim, dalje pita šta građani Srbije da rade sa video-serijalom Miloša Medenice na platformi Telegram: „Šta da radi neko ko je tek počeo da radi kao novinarka sa ovim zapanjujućim materijalom iz nenadanog izvora?“ „Moj predlog je: pokušajte sa novinarskim standardima u radu sa ‘živim zvorima’ (ljudima). Može da pomogne“, poručuje Čečen.
Podseća da su novinari koji se, kako navodi, bave ozbiljnijim temama „neprekidno u kotliću u kojem krčkaju informacije sa svih strana“. „Najpre od živih ljudi, zatim iz dokumenata, pa onda sa mreža, iz drugih medija, baza podataka, arhivske građe. Skoro ništa od svega toga, međutim, nije pouzdano tačno, a gotovo sve zvuči verovatno. Pa kako mi to onda rastabirimo“, pita se Čečen.
Ako postoji neko na ovom svetu ko se može smatrati nepouzdanim izvorom, to je Miloš Medenica, piše Čečen i za to ističe sledeće razloge: Čečen, ipak, dodaje da to ne znači da Miloša Medenicu treba potpuno ignorisati i pustiti da bude zvezda Telegrama u medijskoj tišini, ističući da informacije koje iznosi, bar one koje nisu jasno netačne, novinari prvo proveravaju – stavljaju ih u kontekst sa dokazanim činjenicama, hronologijom događaja i drugim okolnostima.
„Ono što prođe proveru poređaju po važnosti i procenjuju, počevši od najvažnijih, da li su uopšte dokazive, šta bi bio dokaz i da li se do njega može doći. Taj dokaz bi morao da bude na kraju u posedu novinara, pošto svoj rad treba da budu u stanju da odbrane prvo pred građanima, a zatim možda i na sudu“, navodi Čečen. Ceo tekst Branka Čečena možete pročitati na sajtu Cenzolovka.
