BUVIN – Emanuel Lefevr godišnje proizvodi hiljade tona endivija na svojoj farmi u severnoj Francuskoj, ali ove godine bi mogao da napusti svoj usev zbog velikih troškova energije potrebnih za zamrzavanje ubranih lukovica, prenosi Rojters.
Širom severne i zapadne Evrope, proizvođači povrća razmišljaju da obustave svoje aktivnosti zbog finansijskog udara zbog energetske krize u Evropi, što dodatno ugrožava snabdevanje hranom.
Porast cena struje i gasa će uticati na useve koji se gaje tokom zime u zagrejanim plastenicima kao što su paradajz, paprika i krastavac, kao i na useve koje treba da budu smešteni u hladnjače, kao što su jabuke, luk i endivija.
Endivije su posebno zahtevaju energiju. Nakon što se lukovice uberu u jesen, one se čuvaju na temperaturama ispod nule, a zatim se ponovo sade u kontejnere sa kontrolisanom temperaturom kako bi se omogućila proizvodnja tokom cele godine.
„Zaista se pitamo da li ćemo ove zime požnjeti ono što je na poljima“, rekao je Lefevr Rojtersu na mestu gde se pakuje njegova endivija.
Evropski farmeri upozoravaju na nestašice. Očekivani udar na proizvodnju i skok cena znači da bi supermarketi mogli da pređu na nabavku više robe iz toplijih zemalja kao što su Maroko, Turska, Tunis i Egipat.
Poljoprivrednici su rekli da su rastuće cene gasa najveći trošak sa kojim se suočavaju poljoprivrednici koji uzgajaju povrće u staklenicima. U međuvremenu, dva francuska farmera koji su obnovili svoje ugovore o električnoj energiji za 2023. rekli su da im se navode cene koje su više od 10 puta veće od 2021. godine.
„U narednim nedeljama planiraću sezonu, ali ne znam šta da radim“, rekao je Benjamin Simonot-De Vos, koji uzgaja krastavce, paradajz i jagode južno od Pariza.
„Ako ovako ostane, nema smisla počinjati još jednu godinu. Nije održivo.“
Poljoprivrednici se ne bore samo sa rastućim cenama energije. Troškovi đubriva, pakovanja i transporta su u porastu i ugrožavaju marže.
„Suočavamo se sa ukupnim povećanjem troškova proizvodnje od oko 30 odsto“, rekao je Johanes Gros, zamenik menadžera prodaje u nemačkoj zadruzi Reichenau-Gemuse čiji plastenici pokrivaju oko 60 hektara. Energija je činila negde između polovine i dve trećine ovih dodatnih troškova, rekao je on.
„Neke kolege razmišljaju o tome da svoje plastenike ostave prazne kako bi troškovi bili što manji. Niko ne zna šta će biti sledeće godine“, dodao je on.
Grupacija staklene bašte Glastuinbouv Nederland kaže da je do 40% od njenih 3.000 članova u finansijskim problemima.
Čak iu sunčanim zemljama poput Španije, poljoprivrednici voća i povrća se bore sa povećanjem troškova đubriva od 25%.
Džek Vord, izvršni direktor Britanskog udruženja uzgajivača, rekao je da je neizbežno da će se proizvodnja voća i povrća prebaciti u toplije krajeve.
„Pomeraćemo proizvodnju sve dalje i dalje na jug, niz Španiju, u Maroko i delove Afrike“, rekao je Vord.
