U prigradskom parku u blizini Dohe, glavnog grada Katara, hladan vazduh iz otvora u zemlji razbio je džogere tokom novembarskog dana koji je dostigao skoro 32 stepena Celzijusa.
Mali park sa klimatizovanim stazama je prikladna ilustracija dosadašnjih odgovora domaćina Svetskog prvenstva u Kataru na sve veće temperature sa kojima se njegovi ljudi suočavaju. Bogata arapska nacija iz Zaliva je bila u stanju da plati za ekstremne adaptivne mere poput ove zahvaljujući prirodnom gasu koji izvozi u svet.
Malo poluostrvo koje strši u Persijski zaliv, Katar se nalazi u regionu koji se, van Arktika, zagreva brže nego bilo gde na svetu.
„Već je loše. I postaje sve gore“, rekao je Jos Lelieveld, atmosferski hemičar sa nemačkog Instituta Maks Plank. Deo razloga je zagrevanje vode Persijskog zaliva, plitkog, uskog mora koje doprinosi gušenju vlažnosti u Kataru tokom nekoliko meseci.
„To je prilično teško okruženje. Prilično je neprijateljsko“, rekao je Karim Elgendi, saradnik istraživačkog centra Chatham House sa sedištem u Londonu. Bez mogućnosti plaćanja uvezene hrane, teške klimatizacije i desalinizirane okeanske vode, rekao je on, savremena zemlja ne bi mogla postojati.
Katar se već suočio sa značajnim porastom temperatura u poređenju sa predindustrijskim vremenima. Naučnici i drugi zabrinuti zbog klimatskih promena pokušavaju da zadrže Zemlju u celini od zagrevanja za više od 2 stepena Celzijusa (3,6 stepeni Farenhajta) u proseku, jer istraživanja pokazuju da će to biti duboko ometajuće, čineći mnoge ljude beskućnicima, plaveći obale i uništavajući ekosisteme .
„Katar ima ogroman gubitak u pogledu efekata klimatskih promena“, rekao je Mohamed Ajub, profesor na Institutu za istraživanje životne sredine i energije na katarskom Univerzitetu Hamad bin Kalifa. To je jedna od najtoplijih zemalja na svetu i doživeće još više ekstremnih vrućina, poplava, suša i peščanih i prašnih oluja.
Ako je Katar jedna od najbogatijih nacija na svetu po glavi stanovnika, on je takođe i jedna od najzagađivanijih zemalja po osobi. U ovoj zemlji malo manjoj od američke države Konektikat, veliki terenci su uobičajeni prizor, punjeni jeftinim benzinom. Klima uređaji uništavaju unutrašnjost zgrada tokom cele godine. Čak je i voda za piće u zemlji energetski intenzivna, pri čemu skoro sva dolazi iz postrojenja za desalinizaciju koja sagorevaju fosilno gorivo za silu potrebnu da se voda iz okeana pritisne kroz sićušne filtere kako bi postala potrošna.
Poslednjih godina Katar je napredovao dajući klimatske obećanja. Na pregovorima o klimi u Parizu 2015. godine, nije se obavezala na smanjenje emisija, ali je postavila cilj šest godina kasnije da smanji emisije za 25% do 2030. Jedan od načina bi bio da se koristi hvatanje i skladištenje ugljenika u pogonima za proizvodnju gasa, tehnologija o kojoj se mnogo raspravlja koji tek treba da se primeni u velikom obimu.
Nedavno je zemlja takođe priključila solarnu elektranu na svoju električnu mrežu koja bi mogla punim kapacitetom da napaja 10% energetskih potreba zemlje.
U Dohi postoji novi sistem metroa, više zelenih površina i parkova, kao i luksuzni okrug Mšeireb koji je dizajniran da iskoristi prednosti prirodnih tokova vetra.
Ali nije jasno da Katar može da postigne svoj cilj smanjenja za sedam godina. Na nedavno održanoj klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Egiptu, katarski ministar životne sredine šeik Faleh bin Naser bin Ahmed bin Ali Al Tani rekao je da zemlja „radi na prevođenju ovih ambicija u činjenice“.
Ministarstvo životne sredine i klimatskih promena nije odgovorilo na više zahteva Asošiejted presa za komentar o svom planu smanjenja emisija.
U prošlosti je rečeno da će jedan od ključnih napora biti diversifikacija katarske ekonomije.
Mnogi posmatrači kažu da je domaćinstvo Svetskog prvenstva deo odvajanja od nafte i gasa da postane destinacija za zabavu i događaje. Ali da bi održao događaj, Katar je izgradio ogromnu količinu infrastrukture u periodu od 12 godina – sa ogromnim ugljeničnim otiskom, uprkos njegovim tvrdnjama.
„Oni ne mogu da diverzifikuju bez trošenja novca“, rekao je Elgendi. „A taj novac će doći od nafte i gasa. To je zagonetka.“
Katarski zvaničnici i neki akademici tvrde da izvoz tečnog prirodnog gasa u svet može pomoći prelasku na čistu energiju jer fosilno gorivo manje zagađuje od nafte i uglja. To gledište sve više ne podržava nauka kako obim curenja iz infrastrukture prirodnog gasa postaje jasan. Curenje prirodnog gasa je daleko štetnije za klimu od ugljen-dioksida, tona po tona.
Ranije ove godine, državni gasni gigant Katar Energi pridružio se obećanju predvođenom industrijom da će smanjiti skoro sve emisije metana iz operacija do 2030. Metan je glavni sastojak prirodnog gasa.
Ali pravi zaokret od fosilnih goriva ovde tek treba da počne.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, trka Evrope da zameni gas iz te zemlje ostavila je Katar – među vodećim svetskim proizvođačima i izvoznicima prirodnog gasa – na vrhunskoj poziciji da ima koristi.
Katar je potpisao nove poslove sa nekoliko energetskih kompanija, uključujući nedavni 27-godišnji ugovor o snabdevanju tečnog prirodnog gasa kineskoj naftnoj i gasnoj kompaniji Sinopec.
Od rata u Ukrajini, sada svi razgovaraju sa Katarcima da vide da li mogu da dobiju taj gas“, rekao je Elgendi.
